Od usmeravanja besa do pisanja spiskova i češćeg pevanja, ovo je nekoliko saveta zasnovanih na naučnim istraživanjima koji mogu da unaprede vaše blagostanje u 2026. godini.
Početak nove godine često deluje kao idealan trenutak za novi početak – da se oslobodimo briga i pritisaka prethodnih 12 meseci i da svet sagledamo iz drugačije perspektive, piše BBC.
Međutim, mnogo je lakše obećati sebi da ćete ove godine razmišljati drugačije nego to zaista i sprovesti u delo.
Srećom, postoji obilje naučnih istraživanja koja nude različite načine da poboljšate raspoloženje.
Gradite kvalitetnija prijateljstva
Prijateljstva su izuzetno važna za naše zdravlje. Ona mogu da utiču na sve – od snage imunog sistema do rizika od srčanih bolesti. Okruženje dobrim prijateljima može vam čak pomoći da živite duže.
Ipak, ponekad vredi razmisliti kakav ste vi prijatelj ljudima oko sebe. Ljudi koji se ponašaju nedosledno – čas toplo, čas hladno – stvarajući takozvane „ambivalentne odnose“, mogu biti štetniji po blagostanje drugih nego oni koji su dosledno neprijatni.
Jedan korak koji možete preduzeti jeste da češće razgovarate o dobrim vestima. Pokušajte da tražite više detalja, da razgovarate o njihovim posledicama i da izrazite iskrenu radost zbog tuđeg uspeha. Ovakvo slavljenje uspeha može poboljšati i vaše raspoloženje i kvalitet odnosa.
Iskoristite svoj bes na dobar način
Malo šta može da razara kao bes. Kada tenzije prekipе, mogu izleteti reči ili dela koje nismo nameravali i sa kojima se ne slažemo.
Ipak, ako se energija tih negativnih osećanja na vreme prepozna, istraživanja pokazuju da se može uhvatiti i preusmeriti u iznenađujuće produktivne svrhe.
To ne znači potiskivanje besa, jer ono može skoro utrostručiti rizik od srčanog udara.
Naprotiv, znači usmeravanje besa u nešto što vam više koristi. Korišćenje besa da bacate jače, šutirate snažnije ili skačete više može unaprediti sportske performanse (iako sličan efekat ima i sreća, u poređenju sa emocionalno neutralnim stanjem).
Bes se može iskoristiti i za veću istrajnost, pa čak i za nalete kreativnosti (iako može otežati dugotrajno održavanje kreativnog procesa).
Ključno za ove transformacije jeste sposobnost da se obuzda i moderira način na koji se bes ispoljava.
Tehnike poput psihološke distance, kako bi se sprečilo da bes preraste u agresiju, kao i strpljenje i odlaganje reakcije, mogu pomoći da se bes kanališe na konstruktivniji način.
Brojite svoje blagoslove
Ovo je stara ideja, ali dobro potkrepljena dokazima. Izdvajanje nekoliko minuta svakog dana da zapišete tri stvari na kojima ste zahvalni pokazalo se kao izuzetno delotvorno za naše blagostanje.
Istraživanja su pokazala da su ljudi koji su tokom mesec dana svakodnevno zapisivali tri dobre stvari iskusili porast sreće i pad depresivnih simptoma.
Testovi su takođe pokazali da ova vežba koristi ljudima iz različitih sredina – od tinejdžera u gradskim sirotinjskim četvrtima u Keniji do starijih žena u Švajcarskoj.
Ključ koristi leži u fokusu na pozitivno, koji vam pomaže da tokom dana tražite dobre stvari.
Ako želite da probate, odvojte svake večeri malo vremena da se osvrnete na dan i zapišete tri stvari koje su prošle dobro ili u kojima ste uživali.
To može biti bilo šta, ma koliko sitno ili naizgled nevažno. Važno je, međutim, da razmislite zašto su vam te stvari bile pozitivne.
Pevajte da biste se osećali bolje
Da li ste ikada osetili čistu, neobuzdanu radost pevanja kada vas niko ne sluša? Ili pojačan osećaj povezanosti sa drugima kada pevate u grupi? Istraživači kažu da je pevanje „kognitivni, fizički, emocionalni i društveni čin“, što znači da su koristi ove drevne ljudske prakse višestruke.
Pevanje aktivira široku mrežu neurona na obe strane mozga, uključujući regije zadužene za jezik, pokret i emocije.
U kombinaciji sa fokusom na disanje, to čini pevanje efikasnim sredstvom za smanjenje stresa.
Takođe je utvrđeno da pevanje u grupi doprinosi još većem nivou psihološkog blagostanja nego pevanje u samoći.
Glasno pevanje omiljene pesme dobro je za srce, jača imuni sistem i može čak ublažiti bol. Sam čin pevanja predstavlja aerobnu aktivnost, uporedivu sa brzim hodom.
Tako ne samo da vežbate, već dobijate i nalet endorfina – „hemikalija dobrog osećaja“ u mozgu. Utvrđeno je čak i da pevanje pomaže mozgu da se obnavlja.
Zato, bilo da uživate u tihom pevušenju ili u punom glasu pevate pod tušem, možete to činiti sa saznanjem da ubirate brojne koristi.
Nađite vreme za dremku
U mnogim zemljama kratko spavanje tokom dana deo je svakodnevice. Popodnevna sijesta je, na primer, uobičajen ritual u Španiji, dok u Japanu zaposleni često uživaju u popodnevnom snu, poznatom kao hirune.
Istraživanja pokazuju da redovne dremke mogu pomoći da naš mozak duže zadrži svoju veličinu, što može odložiti starenje mozga za tri do šest godina.
Očuvanje veličine mozga što je duže moguće važno je jer je njegovo smanjivanje povezano sa bolestima poput Alchajmerove i vaskularne demencije.
Kratke dremke, u trajanju od pet do 15 minuta, mogu odmah poboljšati mentalne performanse, a efekat može trajati i do tri sata nakon buđenja.
Kako obezbediti da vas popodnevna dremka osveži, a ne učini umornijima nego pre nje?
Vreme je ključno. Pokušajte da dremke ne traju duže od 20 minuta. Ako to vreme premašite, verovatno ćete ući u dubok san i probuditi se omamljeni i dezorijentisani.
Najbolje vreme za kratko spavanje je između 14 i 16 časova, kada dolazi do pada u cirkadijalnom ritmu i telesna temperatura počinje da opada. Tokom jutra ona još raste, što nas čini budnijima. Ako dremku ostavite za prekasno u toku dana, mogli biste poremetiti noćni san.đđ
Tagovi
