Otvaranje poklona tokom praznika, dok vas svi gledaju, može izazvati uzbuđenje — ili strepnju. Osoba koja vam poklanja verovatno je uložila vreme, novac i mnogo pažnje i brige u izbor poklona. U idealnom slučaju, dopadaće vam se ono što dobijete, ali je sasvim moguće da budete zbunjeni, uvređeni, blago zgroženi ili razočarani.
A šta onda? Slede neprijatni trenuci pokušaja da kontrolišete izraze lica dok smišljate šta da kažete, piše Tajm.
„Postoji mnogo pritiska oko davanja i primanja poklona“, kaže Nikolas Šmit, viši direktor za rešavanje konflikata i obuke u organizaciji Community Mediation Services, Inc., neprofitnoj organizaciji koja pomaže ljudima da konstruktivno rešavaju sukobe. Kako kaže, u njegovoj porodici su se pokloni otvarali jedan po jedan — „pa bi svi buljili u tebe dok otvaraš“, kaže on. „Nisi mogao da se izgubiš u haosu u kojem svi istovremeno otvaraju svoje poklone — ti si bio u centru pažnje.“ To je ponekad vodilo do manje svečane atmosfere.
Zato Šmit savetuje da unapred smanjite očekivanja i tako sebi povećate šanse za „uspeh“. Ako ulazite u praznike očekujući tačno određeni poklon, a to nije ono što raspakujete, biće vam posebno teško da ne delujete tužno ili razočarano. „Samo zato što je kutija veličine PlayStation-a 5“, kaže on, „ne znači da dobijate PlayStation 5.“
Pitali smo stručnjake šta je najbolje reći kada dobijete poklon koji vam se ne dopada — i ispostavilo se da su dovoljna samo dve male reči.
Najbolji odgovor…
Ako ste se nadali boljoj aparat-mašini za kafu, a raspakovali ste svoj treći blender, pogledajte mamu u oči i recite: „Kako pažljivo!“ (tj. „Kako pažljivo si mislila na mene!“). Te dve reči mogu u velikoj meri sprečiti povređena osećanja i pokazati zahvalnost čak i kada poklon ne ispunjava očekivanja.
„To je istinita izjava, čak i ako mrzite poklon“, kaže Tomas Farli, stručnjak za bonton koji drži radionice i predavanja o dobrim manirima. „Time priznajte da je neko potrošio vreme i trud i da nije uradio nešto usputno — i možete zaista stati iza te izjave, a da ne osećate da glumite.“
Šmit se slaže sa tim pristupom. I dalje pamti vreme, na početku srednje škole, kada su svi njegovi drugovi želeli digitalne foto-aparate. Želeo je i on — i rođak je, naizgled, pogodio. „Bila je prave veličine za foto-aparat i imala je odgovarajuću težinu“, kaže on. „Odlijepio sam pakovanje i — da, jeste foto-aparat — ali nije bio digitalni, čak nije bio ni na baterije.“ Bio je slomljen. Ne pamti tačno kako je reagovao, ali zna da nije uspeo da sakrije razočaranje. „Kada se osvrnem, rekao bih nešto poput: ‘Ovo je stvarno pažljivo’,“ kaže on. „‘Kako si znala da želim foto-aparat?’“
Imajte na umu da ton kojim zahvaljujete na poklonu znači gotovo isto koliko i same reči. „Intonacija je sve“, kaže Farli. Postoji „Kako pažljivo“, izgovoreno podrugljivo i hladno — i postoji „Kako pažljivo!“, izgovoreno sa toplinom i zahvalnošću. Potrudite se da to ispratite i govorom tela — osmeh, zagrljaj ili dodir po ruci mogu pomoći.
Rezervne varijante
Stara izreka je tačna: davati je zaista bolje nego primati. Istraživanja pokazuju da doživljavamo dugotrajniju sreću kada dajemo drugima, nego kada primamo poklon. Uzmite to u obzir kada reagujete: ne želite da nekome oduzmete radost davanja. „Kada primite poklon na dostojanstven način, vi dajete drugoj osobi najveći poklon — priliku da daje“, kaže stručnjak za etiku Jonason Goldson, koji radi sa poslovnim liderima na razvoju etičke kulture. „Zaista li želite da slomite njihovu radost u trenutku kada veruju da će vam ulepšati dan?“
Goldson navodi nekoliko provereno dobrih iskrenih, a zahvalnih odgovora, među njima:
- „Nikada nisam ni sanjao da ću dobiti ovako nešto!“
- „Kako si uopšte uspela da pronađeš ovo?“
- „Baš je lepo što si me se setila na ovaj način!“
- „Jedva čekam da isprobam ovo.“
- „Ovo nikad ne bih očekivao, ni za sto godina!“
Takođe je korisno da pokažete znatiželju. Nakon iskrene, ali ljubazne početne reakcije, Šmit predlaže prelazak na pitanje. Ako dobijete džemper koji nije vaš stil, možete pitati: „Šta te je navelo da pomisliš da je baš ovo za mene?“
Kada mu je preminuo deda, baka mu je poslala jedan od njegovih šešira — ali ne onaj koji je očekivao. Poslao joj je mejl i pitao zašto je izabrala baš taj, a ona je odgovorila pričom o tome kako ga je njen muž nosio i kako ju je podsećao na unuka. „Mogao sam samo da kažem: ‘Hvala, mnogo mi znači’,“ kaže. „Ali tada nikada ne bih čuo tu dodatnu priču.“
Da li je u redu pitati za zamenu?
Možda biste zaista voleli džemper koji vam je poklonila tašta — samo da je dve veličine veći. Sasvim je u redu zameniti ga, kaže Farli, naročito ako imate račun za zamenu i možete to obaviti sami. „Obucite ga sledeći put kada je vidite i neće ništa posumnjati“, kaže.
Ako nemate račun, situacija je složenija, ali i dalje ponekad vredi povesti razgovor. Možete to formulisati, predlaže on, na primer ovako: „Stvarno mi se dopada džemper i htela sam da vidim da li postoji mogućnost da ga uzmemo u veličini koja mi bolje odgovara.“
„Razmislite o stvarnoj nameri onoga ko daje poklon“, kaže Farli. „Oni žele da vam se dopadne i da možete da ga koristite. Ako ne možete — jer je prevelik ili premali — kao darodavac bih mnogo radije znao to nego da ga ćutke prosledite dalje.“
Postoji i dugoročna korist od iskrenosti. „Ako ćutite, možda ste se upravo obavezali na doživotno dobijanje pogrešne veličine, jer ste rekli da vam savršeno odgovara“, ukazuje Farli. Ako to pomenete ljubazno i sa taktom, možda nećete morati ponovo da pribegnete frazi „kako pažljivo“.
Tagovi
