Znate li da imamo mnogo više toga zajedničkog sa kvascem nego što bi se moglo pomisliti, a još više toga možemo da naučimo od ovog divnog mikroorganizma? Evo činjenica:
- Kvasac je gljivica.
- Postoji više od 2.000 dokumentovanih vrsta kvasca, a procena je da ih širom sveta ima čak 200.000.
- Kvasac je svuda i čini oko 1% svih gljivica na Zemlji, što je više od svih životinja.
- Kvasci su mnogo stariji od nas – prema procenama, nastali su pre nekoliko stotina miliona godina.
- Kvasac može da preživi skoro svuda. Može da opstane na temperaturama od –2 do 45 °C, što ga čini izuzetno otpornim. Bogat je hranljivim materijama – proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, ključnim za zdravlje organizma.
- Više ličimo na kvasac nego na biljke. Naučnici su pomoću računarske filogenetike, upoređujući eukariote, otkrili da su kvasci bliži ljudima nego biljkama.
- Ljudi koriste kvasac unazad milion godina. Kako navodi jedno novo istraživanje, do korišćenja organizama za fermentaciju moglo je da dođe već pre milion godina, kada su rani čovekovi preci verovatno fermentirali voće koristeći kvasac.
- Kvasac je neophodan za aromu vina. Istraživači su otkrili da je kvasac odgovoran za gotovo 80% svih aromatičnih jedinjenja koja možemo da omirišemo u vinu.
- Kvasac čini svet održivijim. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i goriva, kao što su bioetanol, biodizel, ekološka vazduhoplovna goriva i biogas, moguća je korišćenjem kvasca i fermentacije.
- NASA je poslala kvasac u svemir, smatrajući ga optimalnom zamenom za ljudske ćelije, jer popravlja oštećenja DNK, što je jedna od glavnih posledica zračenja, na sličan način kao što to rade ljudske ćelije.
Tagovi
