Veštačka inteligencija je u poslovnom svetu već prestala da bude pitanje „da li“, ali u HR-u pitanje „kako“ i dalje nema jednostavan odgovor. Upravo tu se otvara prostor za odgovornost jer odluke koje se donose u HR-u direktno utiču na karijere, timove i organizacione kulture. Sanja Jevđenijević, osnivačica i direktorka agencije HR Xcel, godinama insistira na tome da se razvoj ljudi ne može svesti na algoritme, ma koliko oni bili sofisticirani. Kao jedna od prvih u Srbiji koja je uvela kontrolisanu upotrebu AI-a u HR procese kroz Thalento platformu, Sanja zagovara stav koji je danas sve ređi: da tehnologija ima smisla samo onda kada je jasno ko snosi odgovornost za njene rezultate.
AI je postao nezaobilazna tema u poslovanju. Kako ste vi u agenciji HR Xcel pristupili njegovom uvođenju?
AI nismo doživeli kao trend koji treba pratiti po svaku cenu, već kao alat koji mora imati jasnu svrhu i granice. U HR-u se radi sa ljudima, njihovim potencijalima, slabostima i karijerama, i tu nema prostora za automatizam bez odgovornosti. Zato smo među prvima u Srbiji uveli ograničenu upotrebu AI-a, kroz Thalento platformu, koja već ima i sjajne rezultate u kompanijama u Srbiji, sa jasno definisanim pravilima gde AI pomaže, a gde odluku donosi isključivo čovek. Takođe, AI razvijamo i u procesu internih komunikacija, onbordinga, treninga i razvoja kao i HR administracije.
Šta u praksi znači „ograničena upotreba AI-a“ u HR procesima?
To znači da AI koristimo za analizu velikih količina podataka, prepoznavanje obrazaca i ubrzavanje procesa, ali ne i za donošenje konačnih odluka. AI može da ukaže na potencijalne kompetencije, razvojne zone ili nesklade između zahteva pozicije i profila kandidata, ali čovek je taj koji procenjuje kontekst, kulturu organizacije i individualne okolnosti. AI vidi podatke. Čovek razume ljude.
Koje konkretne koristi ste do sada videli u primeni AI-a?
Najveća vrednost je u preciznosti i brzini. Procesi koji su ranije trajali danima sada se završavaju znatno brže, uz viši nivo konzistentnosti. AI pomaže HR stručnjacima da se manje bave administracijom, a više suštinom koju čine razgovori, razvoj ljudi, transformacija organizacione kulture i strateško planiranje talenata i lidera. U tom smislu, tehnologija ne oduzima HR-u ljudsku dimenziju, već joj vraća vreme, ono što joj je često nedostajalo.
Gde AI ne može i ne sme da zameni čoveka?
U svemu što se tiče vrednosnih sudova, etike, liderstva i organizacione kulture. AI ne može da oseti dinamiku tima, da razume neizgovoreno ili da proceni potencijal nekoga ko tek treba da se razvije. Zato insistiramo da AI bude podrška, a ne autoritet. Konačna odgovornost u HR-u mora ostati ljudska, jer posledice tih odluka nisu tehničke, već duboko lične i društvene.
Koje HR trendove danas smatrate ključnim, osim AI-a?
Fokus na individualizovanom razvoju, dokvalifikacijama i prekvalifikacijama u cilju savladavanja novih veština i znanja koje nam najpre donose nove tehnologije, osnaživanje lidera i menadžera da vode promene, transformišu kulturu i upravljaju multigeneracijskim timovima, transparentna i blagovremena interna komunikacija, gejmifikacije i sve to na mobilnim aplikacijama.
Ljudi sve češće preispituju klasične hijerarhije i formalne titule, tromosti sistema, a HR mora da odgovori fleksibilno, ali odgovorno. Tehnologija u tome može biti snažan saveznik, ali suština ostaje ista i tiče se pitanja poverenja između organizacije i ljudi.
Koja bi bila vaša poruka CEO i HR liderima koji razmišljaju o uvođenju AI-a?
Da krenu od pitanja „zašto“, a ne „kako“. AI može biti velika prednost, ali samo ako je uveden promišljeno, etično i sa jasno definisanom ulogom čoveka u centru procesa.
U tom smislu, pitanje AI-a u HR-u nije tehnološko, već civilizacijsko pitanje. Ne radi se o tome koliko su algoritmi napredni, već koliko smo mi spremni da preuzmemo odgovornost za odluke koje donosimo uz njihovu pomoć. HR ima posebnu ulogu, jer se nalazi na preseku biznisa i ljudskih sudbina. Ako tu odgovornost prepustimo tehnologiji, izgubićemo poverenje koje nijedna platforma ne može da nadomesti. AI može biti snažan saveznik, ali samo ako je jasno da poslednju reč uvek ima čovek.
