Tri milijarde stabala će, u narednih pet godina, biti zasađeno u zemljama članicama Evropske unije. To bi bilo kao da, u istom periodu, na teritoriji Srbije zasadimo oko 60 miliona stabala. Neverovatno, zar ne?
Osim toga, EU će u slobodne tokove vratiti 25.000 km „zarobljenih“ reka, obnoviti 30 odsto staništa koja su sada u izuzetno lošem stanju.
Sve je to plan proizašao iz Zakona o obnovi prirode koji je u EU usvojen prošle godine a za koji se sve članice Unije ozbiljno pripremaju. Jer, priroda je devastirana i u EU i nije joj više dovoljna samo zaštita, treba joj – obnova.
Na našoj strani – sasvim druga priča.
Koalicija 27, mreža organizacija civilnog društva opredeljena da prati pregovarački proces Srbije i EU u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, a čiji su Mladi istraživači Srbije član – u novembru je predstavila 12. Izveštaj iz senke – „Sistemska greška“. Već naziv izveštaja dosta govori. Zaštita životne sredine je daleko na dnu agende donosioca odluka, nema političke volje za sistemski pristup rešavanju problema, nema kontrole ni sankcionisanja onih koji prirodu zagađuju i ugrožavaju.
Pomenimo samo zagađenje vazduha – od ove godine su i Šabac i Kruševac na listi gradova sa prekomernim zagađenjem a trećina stanovništva ne zna kakvog je kvaliteta vazduh u njihovim zajednicama jer se merenja ne obavaljaju, lokalne samouprave ili nemaju Plan kvaliteta vazduha ili ga imaju – na papiru, odnosno ne primenjuju ga.
I površina koju zauzimaju i briga o zaštićenim područjima prirode u Srbiji odstupaju od standarda u EU. Tek nešto ispod 10 odsto ukupne površine Republike Srbije je zakonom zaštićeno, ali i ta područja imaju mnogo problema.
Svi mi u civilnom sektoru koji delujemo u oblasti zaštite životne sredine tražimo način da pomognemo. Trenutno je u toku projekat u okviru koga radimo na uspostavljanju volonterskih grupa građana koje će, zajedno sa upravljačima zaštićenih područja, raditi na očuvanju prirode i ublažavnju brojnih negativnih uticaja kojima je živit svet u ovim oblastima izložen.
Projekat se zove „Volonteri za prirodu“ i sprovode ga Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Inženjerima zaštite životne sredine iz Novog Sada i organizacijom Tim 42 iz Leskovca, a podržava ga Evropska unija.
Zahvaljujući saradnji sa javnim preduzećima koja upravljaju nacionalnim parkovima Fruška gora i Đerdap i Parkom prirode „Sićevačka klisura“ radimo na razvoju programa volontiranja i formiranju zajednice volontera koji žele svoje vreme, znanja i veštine da posvete ovim područjima.
Još jednom se potvrdilo da, iako nije dovoljno vrednovano, volontiranje je tradicionalno i široko rasprostranjeno u Srbiji i da postoji veliki interes za voluntiranje u prirodi. Javljaju nam se građani, pravimo bazu volontera, pripremamo volonterske programe za ova tri zaštićena područja.
Od iduće godine će Fruška gora, Đerdap i Sićevačka klisura moći da se pohvale da imaju svoje stalne grupe volontera koje, predvođene stručnjacima zaposlenim u ovim institucijama, rade organizovano i sistematično na očuvanju biološke raznovrsnosti.
Iako najviše radimo sa mladima, ovog puta se obraćamo i penzionerima, pozivajući ih da probaju da svoje iskustvo podele sa drugima i provedu vreme kvalitetno, u prirodi, dajući svoj doprinos zajednici i njenoj okolini.
U kontaktu smo i sa poslovnim sektorom, jer i kompanije sve češće biraju da svoje društveno odgovorne akcije sprovedu volontirajući u prirodi. I ovu priliku koristim da čitaoce pozovem da nam se jave. Pronađite nas na društvenim mrežama ili potražite link ka bazi volontera na sajtu, lako je.
Vreme je za konkretne akcije.
Tagovi
