Piše: Vladimir Đorić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije srpskih arhitektonskih praksi (ASAP)
Ako danas postoji oblast u Srbiji koja se razvija tiho, ali ubrzano, bez velike pompe, onda je to arhitektura. I to ne samo kao deo građevinske industrije, već kao samostalna kreativna delatnost koja sve snažnije utiče na ekonomiju, kao i na način na koji živimo.
Podaci su jasni: arhitektonske prakse u Srbiji danas ostvaruju promet koji se meri stotinama miliona evra, tačnije oko 200 miliona evra, uz kontinuiran rast i sve značajniji izvoz znanja i usluga. Arhitektura je trenutno najbrže rastuća delatnost unutar građevinskog sektora, a njen doprinos bruto domaćem proizvodu daleko je veći nego što se to u javnosti često prepoznaje. Kada govorimo o ovom doprinosu, važno je naglasiti da arhitektura ne generiše samo prihod, već i dodatnu vrednost, kroz kvalitet prostora, održivost projekata i dugoročne društvene efekte. Na žalost, arhitektura se često posmatra samo kao kreativna profesija, a ne kao izvozno orijentisana privredna delatnost.
Istraživanje ekosistema koje je ASAP sproveo među svojim članicama, arhitektonskim firmama, a ima ih oko stotinu iz svih krajeva Srbije, od Subotice do Novog Pazara, pokazuje da čak 62 odsto izvozi svoje usluge u druge zemlje, i da oko 15 odsto njihovog prometa dolazi upravo iz izvoza usluga. Znači da su naše arhitektonske usluge konkurentne na svetskom tržištu znanja i kreativnih usluga. Takođe, to pokazuje da domaće arhitekte rade po najvišim profesionalnim standardima, u različitim regulatornim i kulturnim kontekstima, i da su prepoznati kao pouzdani partneri van granica zemlje. Ipak, i pored svega navedenog, arhitektura i dalje prečesto ostaje na margini ozbiljnih ekonomskih i razvojnih planova.
Zašto je to problem? Zato što arhitektura nije samo prateća usluga investicija, ona je investicija sama po sebi. Kvalitetno arhitektonsko rešenje direktno utiče na tržišnu vrednost objekta, njegovu dugovečnost, energetsku efikasnost i prihvatljivost u zajednici. Loše rešenje, s druge strane, ostavlja dugoročne posledice koje plaćaju svi, od lokalne zajednice do javnih budžeta.
Međutim, u trenutku kada arhitektura postaje ekonomski snažna, javlja se opasnost da se svede isključivo na instrument profita. Da „robuje“ investitorskim zahtevima, često kratkoročnim, lišenim šire slike. Upravo tu arhitektura mora da povuče jasnu liniju. Arhitekte ne smeju biti puki izvršioci tuđih ambicija. Naša profesionalna i društvena uloga je da budemo posrednici između kapitala i javnog interesa, između onoga što je isplativo danas i onoga što je održivo sutra. ASAP insistira na partnerskom odnosu sa investitorima. Kvalitetna arhitektura nastaje kada se arhitekte posmatraju kao strateški saradnici. Arhitektura mora ostati u službi zajednice, jer gradovi nisu zbir parcela, već živi organizmi u kojima se odvijaju životi stvarnih ljudi.
U ASAP-u verujemo da upravo ta ravnoteža predstavlja najveću vrednost savremene arhitekture u Srbiji. Naši arhitekti su dokazali da mogu da rade na inostranim tržištima, da izvoze znanje, da budu konkurentni i inovativni. Sada je vreme da to znanje snažnije usmerimo ka unapređenju sopstvenog prostora, sopstvenih gradova i našeg društva.
Arhitektura ne može rešiti sve probleme, ali može sprečiti mnoge. Može podstaći dijalog umesto konflikta, dugoročno razmišljanje umesto brze zarade, kvalitet umesto kvantiteta. Ako kao društvo prihvatimo arhitekturu kao stratešku investiciju, a ne samo kao trošak, dobićemo više od lepših zgrada. Dobićemo bolje gradove i odgovorniju budućnost. Za sve nas.
