Andreas fon Bekerat je nesumnjivo ugledan diplomata – uostalom, bio je ambasador Kraljevine Švedske u Ukrajini tokom velikih promena u toj zemlji, početkom prošle decenije – a u neposrednom kontaktu ruši predrasude o „hladnim Skandinavcima“.
Veliki intervju za Nedeljnik počinje pomirljivom rečenicom da je bio potpuno svestan da dolazi u zemlju „koja proživljava potencijalno prelomni trenutak u svojoj istoriji“.
„Očekivao sam da ću upoznati ljude poznate po svojoj toplini, gostoprimstvu i strasti. Takođe sam očekivao dinamičan i zahtevan posao. I ništa od toga me nije izneverilo!“, kaže njegova ekselencija za Nedeljnik.
***
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično je, kako je rekao, doneo odluku da zvanični Beograd ne pošalje delegaciju na Samit EU – Zapadni Balkan. Kako to komentarišete? A kako ocenjujete poruke koje su upućene Zapadnom Balkanu na tom samitu?
Mislim da je bila šteta što Srbija nije učestvovala na Samitu EU i Zapadnog Balkana. Ako postoje izazovi ili nedoumice, trebalo bi ih rešavati kroz dijalog. Na kraju krajeva, proces proširenja EU je izgrađen na otvorenom i konstruktivnom dijalogu.
Nedavni samit je ponovo potvrdio našu rešenost za proširenje, a Srbija, zajedno sa Zapadnim Balkanom, čvrsto se vidi kao buduća članica Unije.
Ovu posvećenost su tokom protekle godine dosledno potvrđivali najviši zvaničnici EU koji su bili u poseti Srbiji. Poruka Samita je stoga bila snažna i dosledna: EU je odlučna da nastavi da podržava Zapadni Balkan da postane deo EU, i proširenje ostaje prioritet za Uniju. Učešće na ovim događajima je važno upravo zato što omogućava zemljama da se direktno angažuju, iznesu zabrinutost i doprinesu oblikovanju puta napred.
Da li se plašite da će Srbija propustiti i ovu priliku da uhvati voz za evropske integracije? Šta mora da se desi da bi se stvari promenile?
Dok god sam ovde, učiniću sve što je u mojoj moći da osiguram da Srbija ne propusti taj voz. Postoji pravi zamah za proširenje – jasno ga vidimo kod susednih zemalja poput Crne Gore i Albanije, koje se odlučno kreću ka članstvu u EU. Zato su države članice EU već počele da se interno pripremaju za proširenu Uniju, u institucionalnom, finansijskom i političkom smislu. Prilika je stvarna. Ali sada zavisi od Srbije da li će je iskoristiti.
Dakle, šta mora da se promeni? Najveća prepreka koju danas vidim je duboka politička i društvena polarizacija u Srbiji, koju pogoršava konfrontacioni ton u javnom diskursu. To nikome ne koristi. Ako Srbija želi da krene napred, mora da se stvori prostor za istinski dijalog o reformama koje su zemlji hitno potrebne, pre svega o vladavini prava, ali i o izbornim reformama, gde jasno postoji zajednički interes. Ove reforme mogu uspeti samo kada su svi ključni akteri – vlada, opozicija i civilno društvo – uključeni i posvećeni.
Potpuno sam svestan frustracije koju mnogi građani osećaju i razumem koliko dijalog može izgledati težak u trenutnim okolnostima. Ali nema alternative. I tu vlasti nose posebnu odgovornost – to je teret koji biti na vlasti nosi sa sobom. Liderstvo znači spuštanje temperature, pružanje ruke i stvaranje uslova za inkluzivni dijalog. Reč je o reformama koje bi koristile svim građanima Srbije i približile zemlju mestu kom pripada – u Evropskoj uniji.
Koliko ste „ljubomorni“ na ambasadore EU u Podgorici i Tirani? U čemu je glavna razlika između onoga što u procesu pristupanja EU rade Crna Gora i Albanija, i onoga što radi – ili ne radi – Srbija?
Zaista sam mislio ono što sam rekao na početku. Želeo sam da budem ambasador EU u Srbiji i zaista ne postoji drugo mesto gde bih radije bio nego u Beogradu. Kada je reč o procesu pristupanja na Zapadnom Balkanu, princip je jasan: sprovođenje reformi i konkretni rezultati ubrzavaju pristupanje.
Crna Gora i Albanija, na primer, postigle su opipljive rezultate u protekloj godini, što je rezultiralo njihovim brzim napretkom ka članstvu u EU. Pristupanje se uvek zasniva na zaslugama i rezultatima. Crna Gora i Albanija pokazuju da se napredak može postići kada se politička volja i sprovođenje reformi usklade. Nadam se da će njihov primer motivisati druge zemlje kandidate da intenziviraju napore i brže napreduju.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#728-729Nedeljnik
Tagovi
