Odluka premijera Velike Britanije Kira Starmera o smanjenju sredstava za inostranu pomoć dovela je do reza od 40% u fondovima namenjenim suzbijanju ruskog uticaja i dezinformacija u regionu Evrope koji je Stramer opisao kao vitalan za nacionalnu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, piše britanski Gardijan.
Gardijan piše da su britanska sredstva namenjena jačanju Zapadnog Balkana, okarakterisanog kao regiona u kojem je Rusija optužena za sejanje podela i destabilizaciju, smanjena su sa prošlogodišnjih 48,15 miliona evra na nešto manje 29 miliona evra za period 2025-26.
Paradoks Londona: Balkan je „test za bezbednost Evrope“, ali sredstva za njegovu zaštitu se drastično smanjuju
Starmer je nedavno opisao region Zapadnog Balkana, koji obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao „evropsko žarište – mesto gde se bezbednost našeg kontinenta stavlja na test“.
Prošle godine, sredstva Integrisanog fonda za bezbednost (ISF) korišćena su delom za suzbijanje i odgovor na maliciozne sajber-napade u regionu, kao i za jačanje demokratskih institucija i nezavisnih medija.
Integrisani fond za bezbednost (ISF) osmišljen je za rešavanje pretnji najvišeg nivoa kada je reč o pretnjama po britansku nacionalnu bezbednost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, navodi Gardijan.
Čini se da je smanjenje finansiranja od strane britanske vlade posledica Starmerove politike smanjenja Zvanične razvojne pomoći (ODA) za zemlje sa niskim i srednjim prihodima.
Iznos ODA sredstava opredeljenih za Zapadni Balkan u okviru ISF-a smanjen je sa 38,41 miliona evra u 2024-25. na 20,46 miliona evra za 2025-26. Podaci iz kabineta Vlade takođe pokazuju smanjenje od 1,38 miliona evra u sredstvima koja ne potpadaju pod ODA za ovaj region.
Finansijska godina 2025-26. prva je u postepenoj tranziciji koju je najavila vlada ka smanjenju ODA sa 0,5% na 0,3% bruto nacionalnog dohotka do 2027. godine.
Britanski stručnjaci upozoravaju: „Balkan je prva linija fronta“
Emili Tornberi, predsednica Odbora za spoljne poslove i bivša ministarka spoljnih poslova „u senci“ u Starmerovom timu pre opštih izbora, izjavila je: „Posetila sam Zapadni Balkan ranije ovog meseca. Sasvim je jasno da su oni na prvoj liniji fronta u borbi protiv ruskih dezinformacija i mešanja, i veoma sam ponosna na posao koji Velika Britanija obavlja podržavajući ih u toj borbi – zarad njihove bezbednosti i bezbednosti cele Evrope. Potrebno je više rada na podršci nezavisnim medijima, a ne manje. Ljudi su gladni istine, a do nje je veoma teško doći.“
Dr Kejt Ferguson, ko-izvršna direktorka i šefica politike i istraživanja u organizaciji „Protection Approaches“ (NVO koja radi na Zapadnom Balkanu na sprečavanju nasilja zasnovanog na identitetu), rekla je da Ujedinjeno Kraljevstvo ima dobre rezultate u regionu i da ih sada ne treba podrivati.
„Strategija nacionalne bezbednosti s pravom prepoznaje da se nalazimo u periodu intenziviranja strateškog takmičenja oko pravila i upravljanja našim svetom; u Evropi to vidimo kroz diversifikaciju napora Rusije da podrije naš demokratski konsenzus“, rekla je ona za Gardijan.
„Zbog toga je od suštinske važnosti da naše Ministarstvo spoljnih poslova ima adekvatne resurse kako bi se suočio sa ovim rastućim pretnjama po demokratiju i našu kolektivnu bezbednost“, dodaje dr Ferguson.
Ona takođe dodaje da se poslednjih godina Velika Britanija istakla kao pouzdan i principijelan lider na Zapadnom Balkanu u trenucima kada su drugi ponekad oklevali.
„Sada, dok se novi oblici ruske agresije i malignog uticaja produbljuju u regionu, ovo liderstvo mora biti ojačano, a ne razvodnjeno“, zaključila je dr Ferguson.
Šefica MI6: Rusija je ekspanzionistička sila koja nastoji da potčini Ukrajinu i ugrozi NATO
Ove nedelje, nova šefica MI6, Blejz Metreveli, izjavila je da se Britanija nalazi u „prostoru između mira i rata“ i opisala Rusiju kao „agresivnu, ekspanzionističku i revizionističku državu koja nastoji da potčini Ukrajinu i uznemirava NATO“.
Šila Dejli, vođa tima za politiku u organizaciji „Saferworld“ (NVO koja sprovodi programe na Zapadnom Balkanu), rekla je da se rezovi čine delom trenda britanske vlade da smanji prioritet prevenciji konflikata.
„Ovo odražava širi trend koji vidimo u ISF-u i drugoj britanskoj inostranoj pomoći usred rezova. Čini se da je reč o gubljenju prioriteta rada na prevenciji konflikata i izgradnji mira, čak i dok se sukobi globalno povećavaju, društva postaju podeljenija, a osnovne slobode ograničavaju“, izjavila je Dejli i dodaje da ne deluje koherentno niti strateški povlačiti se iz programa koji imaju za cilj rešavanje uzroka konflikata i krhkosti u trenutku kada su rizici po globalnu bezbednost tako visoki.
Portparol premijera Stramera je izjavio da „cifre u izveštaju predstavljaju samo jedan deo ukupnih investicija Ujedinjenog Kraljevstva na Zapadnom Balkanu u pitanjima kao što su organizovani kriminal i neprijateljske državne aktivnosti“.
On dodaje da je ISF osmišljen da se prilagodi najnovijim prioritetima nacionalne bezbednosti i često finansira kratkoročne projekte, što znači da je prirodno da se odluke o trošenju vremenom menjaju.
Tagovi
