Pre nekoliko dana naši mediji s ponosom su doneli vest da je naš čovek, rođeni Kruševljanin, postao direktor nemačkog BMW-a. Setio sam se davne novinske priče koja je govorila o sedamdesetim ili kraju šezdesetih kada je stigao na železničku stanicu u Štutgartu neki naš zemljak, jugović, možda baš iz Srbije. I iznenadio se kada ga je na toj železničkoj stanici sačekala uprava tog nemačkog grada i, tek što je načinio prvi korak u tuđini i povukao prvi auslenderski vazduh, uručila mu poklon kao jubilarnom po redu stranom radniku.
Od tada se menjala ta propusnost na zapadnim granicama ali se uprkos sve većem patriotskom zanosu naših ljudi s kraja osamdesetih želja da se dopre pod sunce tuđeg neba nije smanjivala. Osamdesetih godina drastično je pogoršana mogućnost odlaska i rada na Zapadu, al’ naš čovek, snalažljiv kakav jeste skupljao je novac za lažnu ženidbu sa strankinjom, tražio svakakve načine da se o’ladi pod stranim suncem za devizni keš.
Devedesetih je krenuo novi snažni odlazak ljudi koji nisu hteli da ratuju, ili su nesrećom baš tog rata silazili i na železničkim stanicama na kojima ih nije čekao niko iz gradske uprave već odbor za izbeglički smeštaj. Poslednjih godina ljudi odlaze da voze kamione po Nemačkoj, Americi, Sloveniji ili upisuju decu na strane fakultete. Čak i oni sa Putinovim posterom na zidu smatraju neuspehom ako im dete nije upisalo fakultet na zapadu ili makar overilo prvi kilometar na tahometru Mercedesovog kamiona po Švabiji ili Arizoni.
Razmišljao sam o svemu ovome dok sam čitao o nedavnim demonstracijama u okolini Kragujevca ispred objekta u kojem borave strani radnici koji su stigli u Srbiju. Zamišljao sam tu sobu sa Nepalcima koji ne razumeju šta im viču okupljeni spolja (dobro je da nisu razumeli „majmuni“) ali jasno im je bilo da im ne uzvikuju dobrodošlicu već nešto ružno, što je osetio i Indijac u nacionalnom restoranu pre godinu dana u Beogradu kada mu je radnik dostave rekao da ide odakle je došao. Indijac me je pitao „Šta je ovaj rekao?“, ja sam se pravio da nisam čuo jer sam gledao mobilni. Moja laž ga je učvrstila da mu ovaj nije nešto dobro poželeo.
Eto dočekali smo i mi da smo nekome „Nemačka“, obećana zemlja, gde dolaze stranci da zarade. Prošlog leta mi je vozač tuk-tuka u Šri Lanki pričao kako njegov brat baš dobro zaradi u Srbiji.
Danas sam po podne svratio u pekaru i vidim da neki Filipinac priča sa pekarkom Filipinkom. Što bi rekao B. Dežulović u našem podkastu da baš voli da se ova naša blesava krv malo izmeša i da dolaze stranci. Kad su već toliki naši otišli napolje, neki da bi toliko zaradili i kupili BMW, a najsrećniji da postane njegov direktor.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 18. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
