„Ono što najviše osećam jeste – kako se ova zemlja usuđuje da dopusti da mi se ovo desi dva puta?“
Ne volim tekstove koji kreću citatom, ali ovo je jedan od najstrašnijih koje sam pročitao. I njega je u Njujork tajmsu, neposredno posle masovne pucnjave, ispričala Mija Treti, studentkinja treće godine Univerziteta Braun, koja je nekoliko godina ranije u srednjoj školi u Kaliforniji ranjena u stomak u istoj takvoj pucnjavi. I zaista? Kako su se usudili?
Ništa ne pokazuje neuspeh jednog društva kao ovo. Ali i čitave generacije koja je to ostavila svojoj deci.
Njihova pobuna je očigledna. I više nego opravdana.
A mi samo možemo da se zapitamo kako će izgledati generacije odrasle u tolikoj nesigurnosti.
Statistike kažu da globalno nasilje pada. Ali nikad ono nije bilo prisutnije u svim sferama društva.
Šta je naša reakcija? Posle 11. septembra, i toga da je svako mogao da se vozi tim avionom, ili da sedi u toj zgradi, zategli smo aerodrome. I zaključali pilotske kabine. I to iz biznis razloga, pošto više niko ne bi leteo avionima. Danas u Americi rastu firme s KD vratima za škole. Obezbeđenja. Prodaju se prozori otporni na metke, kao i vrata koja se iznutra automatski zaključavaju. To je rešenje?!
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
