Firma Džareda Kušnera, Affinity Partners, potvrdila je za Volstrit žurnal da se povlači iz kontroverznog projekta rekonstrukcije kompleksa Generalštaba u Beogradu. Kao razlog naveli su poštovanje prema narodu Srbije, ističući da „značajni projekti treba da ujedinjuju, a ne da dele“, piše Forbes Srbija.
Iako je povlačenje usledilo nakon što je Tužilaštvo podnelo optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića, ostaje nejasno da li je to bio ključni okidač ili je u pitanju pritisak javnosti.
Raskid ugovora
Ono što je sada ključno jeste šta piše u Ugovoru o zajedničkom ulaganju, koji je jedini potpisan dokument između strateškog partnera iz SAD i države Srbije.
Ostala dva ugovora (o regulisanju preduzeća i zakupu zemljišta na 99 godina) ostala su u fazi nacrta i njihove se odredbe ne mogu primeniti. Prvi i osnovni ugovor propisuje svega tri glavna razloga za raskid: neispunjavanje prethodnih uslova za formiranje zajedničke kompanije; neispunjavanje obaveza u samom procesu osnivanja firme; i ako dve strane ne zaključe ugovor o zakupu zemljišta i to ne bude upisano u katastar.
S obzirom na to da se nije stiglo ni do formiranja zajedničke kompanije niti do davanja zemljišta u zakup (jer tereti na parcelama nisu obrisani), ugovor može biti raskinut samo po prvom osnovu — neispunjavanje prethodnih uslova.
Ugovor je predvideo 13 uslova koje je trebalo ispuniti pre formiranja zajedničke kompanije. Većina njih bila je odgovornost države (uklanjanje zaštite kulturnog dobra, usvajanje regulacionog plana, rušenje objekata), dok je partner trebalo da pokrene postupak dobijanja odobrenja Komisije za zaštitu konkurencije i izradu izveštaja o zaštiti životne sredine.
Prethodni uslovi
Rok za ispunjavanje uslova još uvek nije istekao.
Međutim, dva uslova potencijalno mogu biti osnov za raskid, čak i pre isteka roka. Prvi je klauzula o „Bitnoj negativnoj promeni“, definisanoj kao svaka promena koja bi bila materijalno štetna za poslovanje.
Protesti građana i mogući negativni efekti sudskog procesa protiv ministra Selakovića mogli bi se tumačiti kao takva promena koja je dovela do Kušnerovog povlačenja.
Drugi osnov tiče se Garancija i ovlašćenja. Iako je sporno ukidanje zaštite sa Generalštaba bilo pokriveno leks specijalisom, partner bi mogao da se pozove na kršenje garancija ukoliko se pokaže da su odobrenja za zaključivanje ugovora nevaljana ili u suprotnosti sa zakonima Srbije.
Pravo na odštetu
Ono što je interesantno jeste da je ugovor predvideo da samo strateški partner može da raskine ugovor ako nisu ispunjeni prethodni uslovi.
U slučaju raskida zbog neispunjavanja prethodnih uslova, Srbija ima obavezu da partneru plati troškove raskida u roku od pet dana od dobijanja obaveštenja.
Ti troškovi čine zbir transakcionih troškova (svi troškovi koje je partner imao, uključujući i pregovore) plus milion evra. Iznos transakcionih troškova nije moguće proceniti.
Partner takođe može tražiti odštetu ukoliko je Srbija prekršila neku od datih garancija (npr. da zemljište nije opterećeno teretima ili da su zgrade uklonjene u skladu sa zakonom). Potraživanja za kršenje ovih osnovnih garancija nemaju nikakvih ograničenja, dok su sva ostala potraživanja limitirana na najviše 50 miliona evra.
Za Srbiju bi najbolje bilo da se situacija reši sa minimalnim odštetnim zahtevom Kušnerove firme. Ukoliko je raskid nastupio pre formiranja zajedničke kompanije, državi će ostati samo parcela sa zgradama i moraće da traži novog investitora.
Tagovi
