Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) sumnjiči ministra kulture Nikolu Selakovića za dva krivična dela za koje je propisana kazna do pet godina zatvora.
Protiv Selakovića i još tri osobe, prema saopštenju TOK, podnet je optužni predlog za krivična dela: zloupotreba službenog položaja i falsifikovanje službene isprave.
Tužilaštvo konkretno navodi član 359, stav 1 u vezi sa zloupotrebom službenog položaja i član 357, stav 2 u vezi sa falsifikovanjem službene isprave.
Za zloupotrebu službenog položaja iz stava 1, Krivični zakonik predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora, a za falsifikovanje službene isprave zaprećeno je tri meseca do pet godina zatvora.
ŠTA JE SKRAĆENI POSTUPAK
U ovom slučaju vodi se takozvani „skraćeni postupak“.
Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu objašnjava za Nedeljnik da se skraćeni krivični postupak vodi za krivična dela sa propisanom kaznom zatvora do 8 godina.
„Dakle da li će se voditi skraćeni ili redovni postupak, ne zavisi od tužilaštva već od težine krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret“, ispričala je profesorka Bajović za Nedeljnik .
Ona je ukazala da „ako se Nikola Selaković tereti za falsifikovanje službene isprave, za to je kao maksimalna kazna propisana kazna zatvora do pet godina i to se rešava u skraćenom krivičnom postupku“.
SUĐENJE MOGUĆE ZA 30 DANA
Nakon što je TOK danas podigao optužni predlog protiv Selakovića i još troje osumnjičenih, profesorka je pojasnila za Nedeljnik kako će dalje teći pravna procedura.
„Kako je reč o skraćenom krivičnom postupku, optužni predlog ne prolazi fazu potvrđivanja od strane vanraspravnog veća, već sudija pojedinac ispituje da li je optužni predlog propisno sastavljen, da li je sud nadležan, da li je potrebno bolje razjašnjenje stvari, da li postoje razlozi za odbijanje ili odbacivanje optužnog akta. Ako smatra da ovakve smetnje ne postoje, sudija zakazuje glavni pretres“, ispričala je Bajović.
U tom slučaju, kako je navela, rok za zakazivanje glavnog pretresa je 30 dana, jer se „u ovom slučaju okrivljeni brani sa slobode“.
„Ali, radi se o instruktivnom roku, čije propuštanje ne povlači nikakve pravne posledice, drugim rečima ne postoji nikakava smetnja da se suđenje zakaže i kasnije“, ukazala je Bajović.
POMILOVANJE
Upitana o tome kada bi predsednik Srbije mogao da pomiluje optužene, profesorka je objasnila da se za pomilovanje ne zahteva da je krivični postupak započet.
„Zakonik o krivičnom postupku razdvaja krivično gonjenje od krivičnog postupka. Držeći se strogo ovih, po meni, nelogičnih odredbi i ne ulazeći u neosnovanost samog instituta abolicije, proizilazi da predsednik može da već da da pomilovanje, jer je krivično gonjenje započelo samim pozivanjem okrivljenog od strane tužilaštva“, zaključila je Bajović.
JOŠ TROJE OSUMNJIČENIH U SLUČAJU „GENERALŠTAB“
TOK je, osim protiv Nikole Selakovića, optužni predlog podigao protiv još troje osumnjičenih.
U vezi sa nezakonitostima prilikom skidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradama „Generalštaba“, kako je TOK saopštio, optužni predlog podignut je protiv v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića, v.d.direktora Zavoda za zaštitu spomenka kulture grada Beograda Aleksandra Ivanovića i sekretarke Ministarstva kulture Slavice Jelače.
Goran Vasić je priveden sredinom maja. Vasić je, naime, priznao da je dokument na osnovu kojeg je Generalštab skinut iz registra zapravo bio falsifikat.
U nastavku istrage TOK je na saslušanje pozvao i direktora Gradskog zavoda za zaštitu kulture Aleksandara Ivanovića koji je tačno otkrio ko je sve to konkretno tražio. On je imenovao Nikolu Selakovića da je „više puta zahtevao da dostavi predlog za ukidanje zaštite“.
BIRN je otkrio da je Ivanović rekao da su iz Ministarstva kulture tražili da on „lično sastavi obrazloženje, jer direktor Republičkog zavoda nije sposoban da to uradi“.
OSUMNJIČENA JEDNA OD NAJBLIŽIH SELAKOVIĆEVIH SARADNICA
Dalje, TOK je osumnjičio i Slavicu Jelaču, jednu od najbližih saradnica Nikole Selakovića za „produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu“.
Navodno, kako je objavio Insajder, Jelača je na saslušanju potvrdila da je zajedno sa direktorima republičkog i beogradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, preduzimala radnje neovlašćene pripreme dokumentacije, na osnovu kojih je Vlada Srbije donela odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba.
Tagovi
