U novom broju Nedeljnika čeka vas veliki specijal o američkom planu za mir u Ukrajini.
Željko Pantelić detaljno analizira američki mirovni plan u 28 tačaka – „Plan Vitkof“, povlačeći paralelu sa sporazumom sa Minhenske konferencije iz 1938. godine koji je rezultovao pripajanjem Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.
Način na koji je ovaj plan formulisan neodoljivo podseća na Minhen, u tome da on više liči na kapitulaciju Ukrajine nego na mirovni sporazum, piše Pantelić.
Predsednik SAD Donald Tramp ne želi da Vladimir Putin iz ovog sukoba izađe kao pobednik, ali ipak želi da zatvori evropski front kako bi se posvetio drugom rivalu – Kini.
Putin veruje da je dovoljno jak za sporazum na „sve ili ništa“, koristeći Ukrajinu kao instrument za povratak za veliki sto svetskih sila.
Kina ima interes da se rat nastavi, piše Pantelić, ili da eventualno rešenje spora bude nepovoljno po Ukrajinu što bi otvorilo presedan za Tajvan. Istovremeno, Kina želi Rusiju dovoljno jaku da može da se odupre zapadnim silama ali ne toliko da bi mogla da dominira nad Kinom.
AMERIKANCI I OBEĆANJA
U našem specijalu je i vojna analiza Aleksandra Radića o budućnosti NATO-a, kao i o novoj doktrini američke avijacije.
Aleksandar Radić analizira pregovore o okončanju rata u Ukrajini, koja je dovedena pred svršen čin i prinuđena da plati cenu rata koji nije započela.
Američki „Plan od 28 tačaka“ predviđa zaustavljanje borbi na sadašnjoj liniji fronta, što znači da Ukrajina mora da prihvati gubitak Donbasa i da se pravno obaveže na neutralnost i odricanje od članstva u NATO-u. Iako Moskva može slaviti ovaj geopolitički ustupak, američke garancije Kijevu su neizvesne.
Te garancije ne zvuče uverljivo, piše Radić podsećajući na sličnu neveru saveznika prilikom povlačenja američke vojske iz Avganistana.
Kod nas se veruje da samo mi čitamo Dostojevskog
Veljko Miladinović razgovarao je sa finansijskim stručnjakom Milošem Starovićem.
Starović je rođen u Sarajevu, a odrastao u Beogradu, a svoju uspešnu karijeru na međunarodnim finansijskim tržištima, posebno u Rusiji, objašnjava spletom nepredviđenih okolnosti, uključujući učenje ruskog jezika u školi i studentsku razmenu u Moskvu u vreme njene ekonomske globalizacije.
Kroz drugo, dopunjeno izdanje svoje knjige „Kraj jedne ere: Od ekonomske integracije do izolacije Rusije“, Starović analizira uspon i pad ruske ekonomije do potpunog zatvaranja usled sankcija iz 2022. godine.
On ističe da, uprkos početnoj otpornosti, efekat dugotrajne izolacije i američkih sankcija (koje su postale „ćebe“ koje pokriva sve transakcije, poput slučaja NIS-a) vodi rusku privredu ka imploziji. U knjizi pravi razliku između nekadašnjeg BRIKS-a kao pozitivne ekonomske konotacije i današnjeg BRIKS-a kao isključivo prkosno-političkog saveza.
Uprkos rasprostranjenom rusofilstvu u Srbiji, Starović tvrdi da pripadnost kulturnom prostoru definiše geografija, a ne istorija.
„Da me ne shvatite pogrešno, ja sam veoma upućen na rusku kulturu, jezik i ljudske veze. Moje iskustvo je da oni veoma malo znaju o nama. Sećam se, recimo, kada su 2009. ukinute vize za naše državljane koji posećuju Rusiju; dok je kod nas to bila udarna vest, na aerodromu u Moskvi su godinama posle carinici redovno proveravali pasoš da vide da li putnici poseduju vizu. Prema javnim podacima, statistički bilateralni trgovinski odnosi između Srbije i Rusije su na nivou statističke greške. Bez ulaženja u detalje, pričamo o ciframa ispod pet odsto. Gas je posebna kategorija i to je nešto što ima uticaj na ceo privredni sistem Evropske unije. Ali, generalno, kad pričamo o trgovinskom partnerstvu, to je zaista pitanje matematike, odnosno statistike. A protiv matematike se ne može“, ispričao je Starović Veljku Miladinoviću.
DO BRISELA I LONDONA PREKO SEČNJA
Zoran Panović analizira dvojni narativ vlasti u Srbiji o Evropskoj uniji, u kom je, osim očigledne političke autokratije, primetno odsustvo bilo kakvog istinskog nacionalnog konsenzusa.
Brnabić koristi reči poput „inkluzivnosti“ i „konsenzusa“ kada se obraća Briselu, dok sa druge strane, u Srbiji taj „konsenzus“ postaje „jedinstvo“ – eufemizam za monolitnost i jednoumlje pod Vučićevom autokratskom vlašću, piše Panović.
Oni koji nisu za „jedinstvo“ autmoatski postaju unutrašnji neprijatelji i izdajnici.
Zbog ubrzane „rešešeljizacije“ i „putinizacije“ medijskog prostora u Srbiji uz antizapadni narativ, SNS je izgubila svoju izvornu proevropsku agendu. Panović zaključuje da Srbija danas nema istinski konsenzus za EU, a opozicija nema realnu alternativu Vučićevoj reakcionarnoj opciji.
„Nijansira se režimski narativ oko EU. Dok Ana Brnabić u Briselu optužuje studente i opoziciju da nisu „proevropski“ – da napadaju Vučića da je „izdajnik“ zbog aranžmana sa EU, uključujući i Briselski sporazum za Kosovo, ministar spoljnih poslova Marko Đurić insistira na tome da ‘ne smemo da dozvolimo da neke zemlje pre nas uđu u EU, jer znamo da nam one često nisu prijateljski nastrojene'“, piše Zoran Panović.
Topla cirkulacija protiv hladnih činjenica: Šta će biti sa NIS-om?
Milica Rilak analizira dramatičnu situaciju u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koja se nalazi pred obustavom rada, i poslednji pokušaj Aleksandra Vučića da to toga ne dođe.
Predsednik Vučić predložio je meričkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) produženje licence za rad Rafinerije za dodatnih 50 dana, uz njegovu „ličnu reč“ kao garanciju, kako bi Gaspromnjeft prodao svoj udeo.
Ovim se postavlja jedno ključno pitanje: Zašto se čekalo gotovo godinu dana, od kraja 2024. kada je problem postao jasan, pa do samo četiri dana pre isteka poslednjeg roka (9. oktobra 2025.), da bi se tražio izlaz?
NIS je potvrdio početak priprema za obustavu rada, dok je Narodna banka Srbije najavila prekid prometa novca sa NIS-om kako bi zaštitila finansijski sistem od sekundarnih sankcija ukoliko ne dođe do izdavanja licence.
„‘Posle 50 dana, ukoliko ne dođe do stvaranja kupoprodajnog ugovora, mi nemamo izbora… uvešćemo svoju upravu i onda ćemo da ponudimo najvišu moguću cenu i da platimo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima’, najavio je predsednik. Ova strategija, međutim, ima svoju predistoriju. Vučić je tokom obraćanja naveo da je Srbija 2022. godine (kada je počeo rat u Ukrajini) i čak tri puta tokom 2025. godine – u februaru, maju i septembru – imala zakonsko pravo preče kupovine akcija NIS-a, u trenucima kada je ruski vlasnik vršio interne vlasničke transformacije pokušavajući da se prilagodi sankcijama“, piše Milica Rilak.
ISTINA O „ŽUTOJ KUĆI“
Milan St. Protić priseća se dugotrajnih i teških napora da se pokrene istraga o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji, poznatoj kao afera „Žuta kuća“.
Ključna figura u ovom procesu bio je švajcarski senator i izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti, koji je inicijalno bio skeptičan i tvrdoglavo je odbijao razgovore, naglašavajući da je reč o kriminalnom, a ne političkom slučaju.
Protić opisuje pregovore sa Martijem, tokom kojih je naišao na ogromne probleme zbog neprofesionalnosti srpskih službi, uključujući dostavljanje dokaznog materijala na engleskom umesto na francuskom jeziku. Ipak, Marti je konačno prihvatio dokaze i decembra 2010. objavio izveštaj pod naslovom „Nehumano postupanje prema ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu“, uperivši prstom u Hašima Tačija kao glavnog pokrovitelja.
Izveštaj je izazvao svetsku medijsku eksploziju, ali Protić kritikuje tadašnje srpsko rukovodstvo zbog kolosalne greške: odbijanja da se iskoristi ponuđena istraga EULEKS-a u skladu sa Martijevim preporukama, čime je propuštena idealna prilika da se slučaj efikasno reši.
„Dik Marti je 2010. posetio Beograd i Prištinu. O svojim nalazima se nije izjašnjavao, ni tad, ni posle toga. I pored toga, moglo se predvideti da će izveštaj biti povoljan za nas. Prvenstveno zato što su dokazi koje smo imali bili i brojni i utemeljeni. Na lični integritet švajcarskog senatora mogli smo se potpuno osloniti. Ako je nekoliko godina pre ovoga poveo bitku za istinu protiv Amerikanaca, verovatno je bilo da neće popustiti ni u slučaju „Žute kuće“. Izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija objavljen je 12. decembra 2010. pod naslovom ‘Nehumano postupanje prema ljudima i nezakonita trgovina ljudskim organima na Kosovu'“, piše MIlan St. Protić.
„Zmaj ima devet života i svako malo se budi“
Ana Mitić razgovaral je sa zagrebačkim novinarom Aleksandrom Stankovićem, voditeljem emisije „Nedjeljom u 2“, o njegovoj drugoj knjizi, „F32“, koja je nastavak njegovog javnog suočavanja sa kliničkom depresijom, započetog knjigom „Iz svoje kože“.
Iako nije planirao novu knjigu, Stanković je odlučio da napiše svedočanstvo o tome kako ljudi u 21. veku doživljavaju i reaguju na mentalne bolesti, koristeći istinite priče koje su mu poverili nepoznati ljudi i kolege nakon njegovog priznanja.
Stanković ističe da je najveći problem u tretiranju depresije neznanje i stigma, kao i mešanje običnog lošeg raspoloženja sa ozbiljnom kliničkom bolešću, za koju je neophodna medicinska pomoć.
On naglašava da za one sa pravom depresijom ne pomažu autosugestija ni fizička aktivnost, već isključivo farmakoterapija i psihoterapija. Iako „zmaj“ (depresija) ima devet života i stalno se budi, Stanković poručuje svima koji se bore: „Bit će bolje!“ jer 80% onih koji potraže pomoć na kraju i ozdrave.
„Ako primijetimo da netko ima mentalnih problema, treba prvo s tom osobom razgovarati. Pokušati doznati kako se osjeća, što je muči, je li joj u zadnje vrijeme značajno pala kvaliteta života. Sve to ne treba raditi uz prisilu, tj. ako vam se netko želi otvoriti i iznijeti svoje probleme, super, ako ne, nemojte ga tjerati da to radi. Mnoge takve osobe srame se svojeg stanja i nije im lako govoriti o tome. Najviše što možete učiniti u toj situaciji jest da ih savjetujete da odu k liječniku, potraže pomoć, otvore se nekome“, rekao je Stanković Ani Mitić.
OVO NE OSTAJE U VEGASU
Dejan Potkonjak piše o diskvalifikaciji vozača McLarena – Landa Norrisa i Oskara Piastrija nakon Velike nagrade Las Vegasa zbog minimalnog, ali nedozvoljenog habanja titanijumskih ploča na podu bolida, koje je dovelo do potencijalno najuzbudljivije završnice Formule 1.
Dve trke pre kraja sezone, trojicu vozača – Norrisa, Piastrija i Maxa Verstappena – deli samo 24 boda. Do diskvalifikacije je verovatno došlo zbog loših priprema bolida usled varljivih vremenskih uslova, ali F1 propisi su rigorozni i mere se u mikronima.
Iako je Lando Norris i dalje vodeći, diskvalifikacija je istopila njegovu prednost i unela nesigurnost pred odlučujuće trke, dok je za Oscara Piastrija, koji je u drugom delu sezone pokazao pad forme, potreban preokret.
Potkonjak naglašava da je Max Verstappen, uprkos dominaciji McLarena u središnjem delu sezone i sopstvenim greškama, ključni faktor neizvesnosti. Bez obzira na konačni ishod, kazne i neočekivani obrti garantuju spektakularan kraj sezone, čime se potvrđuje izuzetna popularnost Formule 1, koja beleži rekordnu gledanost i rast baze fanova.
„I tako, Formula 1 je na volšeban način uspela da promeni čak i ono da sve što se desi u Vegasu tamo i ostaje – o trci u Gradu greha tek će da se priča, a za samo nekoliko dana čeka nas početak pravog revolveraškog obračuna između trojice sada gotovo izjednačenih vozača u borbi za titulu: Lando dve trke pre kraja vodi na tabeli sa 390 poena, ispred Oscara i Maxa koji imaju po 366!“, piše Dejan Potkonjak.
Poslednji srpski jugoslovenski film
Slobodan Vujanović, koristi filmsku adaptaciju romana „Hajduk u Beogradu“ Gradimira Stojkovića kao „trojanskog konja“ za ponovno povezivanje sa ćerkom i unošenje „naših stvari“ u njen svet.
Film prati dečaka Gligorija Pecikozu Hajduka koji se seli iz sela u Beograd, suočavajući se sa problemima socijalne integracije i odrastanja.
Reditelj Milan Todorović svesno kreira „analogan“ i iskren film koji, umesto da se dodvorava modernim generacijama, slavi nostalgične, proto-jugoslovenske vrednosti.
Vujanović hvali autentičnost scenaristkinje Milice Konstantinović Stanojević i glumačke postave, posebno ističući verodostojnost socijalističkog školskog sistema (odeljenska zajednica, odgovornost) i solidarnost dece. Kao najvažnije lekcije za današnje tinejdžere, navodi druženje bez mobilnih telefona i otvorenu, ali ne i „kmečavu“ komunikaciju među junacima.
Film ne samo da je topao prikaz Beograda kao grada kulture i slobode, već je i neočekivani trijumf dečjeg filma sa srcem na pravom mestu, koji današnjim roditeljima služi kao alat za prevazilaženje najvećeg raskoraka sa tinejdžerima još od pojave „omladine“ pedesetih godina.
„Arhaičan, analogan, ali iskren i topao, „Hajduk u Beogradu“ je neočekivan trijumf protojugoslovenskog dečjeg filma (a la „Poslednja trka“, pomenuti „Idemo dalje“ ili „Orlovi rano lete“), samo sa manje ikoničnih trenutaka, i srcem na pravom mestu. I zbog svega toga on je u današnjoj društvenoj klimi po mnogo čemu i stvar no nekakav hajduk u Beogradu. I to nije lako. I to je dobro za sve nas“, piše Slobodan Vujanović.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
