Nekada sam često prolazio Cvetnim trgom, poslednjih godina, otkako sam se vratio u rodni kraj grada, ne idem s te strane. Ali gotovo da jednom mesečno ipak sednem u neki od kafića na brzinski espreso ili amerikano. Tako sam se pre neko veče našao na Cvetnom ali ne u kafiću već u samoposluzi. I gledao u ploču sa tekstom okačenom na spoljašnjem zidu samoposluge.
Ovo su neke od rečenica sa te ploče: „Samoposluga Cvetni trg nije bila samo prodavnica, bila je znak transformacije svakodnevice i susret sa budućnošću.
Ovo je omaž jednoj epohi koja je ostavila trag. Mestu koje je disalo ritmom grada i ponudilo korpu punu svakodnevnih radosti. Ovde je Beograd naučio da kupuje sam, slobodno, moderno. Upravo ovde je 1958. otvorena prva samoposluga u Beogradu. Bio je to prvi iskorak u savremeno potrošačko društvo, zbunjeni ali radoznali ljudi su ulazili u novi svet.“
Ma koliko bi se klinke iz obližnje Treće gimnazije, koje su najčešći gosti u lokalima na Cvetnom, zakikotale između dva dima sa ukusom maline iz vejpa, na ove pionirske korake svojih baka i deka u svet supermarketa, i koliko god im se on činio smešan i zastareo, istina je da su ti zbunjeni i radoznali ljudi te 1958. zaista ulazili u novi, moderan svet.
Srbija odavno ne korača brže od nekih ka modernom. Kada se navede spisak komšijskih zemalja koje otvaraju klastere za priključenje EU a mi to nismo evo već skoro pola decenije, jasno je da modernost ostaje da se pućka iz vejpa i kikotanja na Tiktok snimke na velikom odmoru.
Te 1958. se jeste zakoračilo u novi svet a Cvetni trg je oduvek bilo lokacija za putovanje u novo i moderno. „Cvetić“, kafić čiji su gosti kočili saobraćaj više nego semafori, ali bila je to nova zabava omladine, ugostiteljski objekat u kome se stajalo čak i ispred baš kao u Italiji.
Može mi neko reći da sam budala jer neće se valjda po samoposlugama i kafićima ocenjivati napredak, pa i sad imamo trgovačke lance kao i u svetu. Ali u tadašnjem merenju u koracima ka savremenosti mi smo računali koliko bežimo od onih oko nas koji su nas sada odavno prestigli kao i po onima koji to rade upravo.
Cvetni trg je bio i simbol nekih tradicija, kao što su to čistači cipela. Jedan od njih, Sebastijan, zauvek nas je napustio pre oko dva meseca. Pričali smo kada bih prolazio trgom, nije znao čime se bavim pa se začudio otkud ja sa Bajagom u „Poletu“.
I Sebastijan je u onoj priči iz pesme „Cveta trešnja“ – „Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema“. Ljudi odlaze, ostaju zgrade pa i poneka ploča na njima koja nas podseti na kretanje društva, pa i onog potrošačkog.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 20. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
