Generalni direktor Alfabeta, matične kompanije firme Gugl, Sundar Pičai izjavio je da, iako je rast investicija u veštačku inteligenciju (AI) bio „izvanredan trenutak“, postoji i izvesna „iracionalnost“ u trenutnom AI bumu, piše BBC.
Njegova izjava dolazi usred strahova u Silicijumskoj dolini i šire, da bi mogao da nastane „balon“, s obzirom na to da je vrednost kompanija koje se bave AI tehnologijom skočila poslednjih meseci, a kompanije troše ogromne sume na ovu industriju u procvatu.
Pičai upozorava: Pucanje AI balona pogodiće sve
Na pitanje da li bi Google bio imun na uticaj pucanja AI balona, Pičai kaže da bi tehnološki gigant mogao da prebrodi potencijalnu oluju, ali je i upozorio. „Mislim da nijedna kompanija neće biti imuna, uključujući i nas,“ rekao je.
Vrednost Alfabet-ovih akcija se udvostručila za sedam meseci na 3,5 biliona dolara, jer je tržište postalo sigurnije u sposobnost Gugla da se odbrani od pretnje ChatGPT-a i OpenAI-ja.
Poseban fokus je na Alfabet-ovom razvoju specijalizovanih superčipova za AI gde im je glavni takmac kompanija Nvidia, koju vodi Jensen Huang, a koja je nedavno prva u svetu dostigla vrednost od 5 biliona dolara.
Kako procene rastu, neki analitičari izražavaju skepticizam u vezi sa komplikovanom mrežom sporazuma vrednih 1,4 biliona dolara sklopljenih oko OpenAI-ja, čiji se prihod ove godine očekuje da bude manji od jedne hiljaditine planirane investicije.
Pičai kaže da industrija može „premašiti“ investicije u ovakvim ciklusima.
Vrednosti ranih internet kompanija su naglo porasle krajem devedesetih usled talasa optimizma prema tada novoj tehnologiji. Ali kada je dotkom balon pukao, cene akcija su se srušile i nekoliko kompanija je propalo, što je rezultiralo gubitkom radnih mesta.
Pičai AI bum poredi sa preteranim ulaganjem u internet
Pičai navodi da ga trenutna situacija u AI industriji podseća na ranu infesticionu pomamu za internetom.
„Možemo se osvrnuti na internet. Očigledno je bilo mnogo prekomernih investicija, ali niko od nas ne bi dovodio u pitanje dubinu uticaja interneta. Očekujem da će sa AI biti isto. Dakle, mislim da je u momentima poput ovog prisutna i racionalnost i elementi iracionalnosti“, rekao je Pičai.
Međutim, Pičai kaže da jedinstveni Guglov model, u kojem poseduje sopstveni „kompletan paket“ tehnologija – od čipova do YouTube podataka, modela i napredaka u razvoju tehnologija– znači da je u boljoj poziciji da prebrodi svaku tržišnu turbulenciju AI-ja.
Ovaj tehnološki gigant takođe proširuje svoje prisustvo u Velikoj Britaniji. U septembru je Alfabet najavio ulaganje u veštačku inteligenciju od čak 5 milijardi funti, koje bi bile iskorišćene za istraživanje u naredne dve godine.
Pičai je rekao da će Alfabet razvijati „najsavremenije“ tehnologije u Velikoj Britaniji, uključujući i u svojoj ključnoj AI jedinici DeepMind, koja se nalazi u Londonu.
Prvi put je rekao da će Google „vremenom“ preduzeti korak koji se potencira u Vestminsteru – da „trenira svoje modele“ u Velikoj Britaniji – potez za koji ministri u kabinetu veruju da bi učvrstio Veliku Britaniju kao AI „supersilu“ broj tri, posle SAD i Kine.
„Posvećeni smo ulaganju u Veliku Britaniju na prilično značajan način,“ rekao je Pičai.
Troši mnogo struje, usporava klimatske ciljeve – ali će oni koji je koriste bolje proći
Pičai upozorava na „ogromne“ energetske zahteve AI-ja, koje su prošle godine činile 1,5% svetske potrošnje električne energije, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.
Pičai kaže da je potrebna akcija, uključujući i u Velikoj Britaniji, za razvoj novih izvora energije i proširenje energetske infrastrukture.
„Ne želite da ograničite ekonomiju zasnovanu na energiji, a mislim da će to imati posledice,“ rekao je Pičai.
Takođe, priznao je da intenzivne energetske potrebe Guglovog rastućeg AI poduhvata znače da je došlo do odlaganja u ostvarivanju klimatskih ciljeva kompanije, ali je insistirao da Alfabet i dalje ima za cilj postizanje neto nulte emisije do 2030. godine ulaganjem u nove tehnologije za proizvodnju energije.
„Stopa kojom smo se nadali da ćemo napredovati biće pogođena,“ kaže Pičai.
AI će takođe uticati na rad kakav poznajemo, rekao je Pičai, nazivajući je „najuticajnijom tehnologijom“ na kojoj je čovečanstvo radilo. “
Moraćemo da se izborimo sa društvenim poremećajima,“ rekao je Pičai, dodajući da će to takođe „stvoriti nove prilike“.
„Ona će razvijati i transformisati određena radna mesta, a ljudi će morati da se prilagode,“ rekao je direktor Alfabeta.
Oni koji se prilagode AI-ju „će proći bolje“: „Nije važno da li želite da budete učitelj (ili) lekar. Sve te profesije će postojati, ali ljudi koji će dobro raditi u svakoj od tih profesija su ljudi koji nauče kako da koriste ove alate“, zaključuje Pičai.
Tagovi
