Fiskalni savet je u svojoj analizi Revidirane fiskalne strategije utvrdio da je ogroman podbačaj u naplati PDV-a u 2025. godini, koji dostiže čak 54 milijarde dinara, pre svega posledica nerealno optimističnog planiranja budžeta, a ne samo slabljenja privredne aktivnosti.
Savet upozorava da, iako su projekcije sada usklađene sa realnošću, stabilnost javnih prihoda u 2026. godini ozbiljno ugrožavaju nerešeni problemi u energetskom sektoru, pre svega rizici vezani za poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) zbog uvedenih sankcija.
Zašto je PDV podbacio u 2025. godini?
Inicijalni budžet za 2025. godinu, kako objašnjava Fiskalni savet, napravljen je na pogrešnoj pretpostavci. Dok je zvanično objašnjenje za nižu naplatu „odlaganje potrošnje usled pojačane neizvesnosti“, Savet tvrdi da makroekonomski faktori „mogu da objasne samo deo niže naplate“.
Ključni problem, kako upozoravaju, leži u preambicioznom planu. Preliminarne analize Saveta pokazuju da se odstupanje od plana najvećim delom može objasniti time da je budžetski plan predviđao rast naplate od 10% u odnosu na 2024. godinu, iako su makroekonomski trendovi upućivali da će nominalna potrošnja rasti oko 7,7%.
Drugim rečima, Vlada je od početka planirala prihode koji nisu bili utemeljeni u realnim ekonomskim kretanjima. Kao mogući dodatni razlog za podbačaj, Savet navodi i smanjenje efikasnosti naplate.
NIS kao ključni rizik za prihode u 2026. godini
Gledajući unapred, Fiskalni savet iskazuje veliku zabrinutost za stabilnost prihoda u 2026. godini, a kao najveći pojedinačni rizik identifikuje poslovanje NIS-a.
S obzirom na to da je NIS jedan od najvećih obveznika kada su u pitanju akcize na gorivo i PDV, bilo kakav poremećaj u njegovom poslovanju direktno bi se prelio na državnu kasu.
Štaviše, u delu koji analizira prognozu privrednog rasta za 2026. godinu. Savet prvo navodi da je smanjenje prognoze rasta na 3% opravdano, ali onda ističe da čak i ta smanjena prognoza može biti ugrožena.
„Najveći deo rizika odnosi se na poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS), kojoj su uvedene sankcije SAD-a. Dodatni rizici proističu iz mogućih problema u snabdevanju gasom, uvođenja mehanizma SVAM od strane EU, koji bi mogao uticati na izvoz i proizvodnju energetski intenzivnih sektora (naročito električne energije), najavljeno smanjenje kvota EU za uvoz gvožđa i čelika i drugo“, naglasio je Fiskalni savet.
No, tu se ne završavaju upozorenja kada je reč o NIS-u.
Energetski izazovi bez konkretnog plana
Iako revidirana strategija prepoznaje energetiku kao prioritetnu oblast i navodi probleme poput sankcija NIS-u i obezbeđivanja stabilnog snabdevanja gasom, Fiskalni savet zamera da se sve završava na prepoznavanju, bez konkretnih rešenja.
U izveštaju se navodi da planovi, analize mogućih troškova i konkretni koraci za rešavanje ovih problema jednostavno „izostaju“.
Posebno je zabrinjavajuć pristup sankcijama uvedenim NIS-u, gde se u Strategiji samo navodi da se „traže modaliteti da se kriza prevaziđe i da Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa nadležnim institucijama analizira moguće posledice sankcija i preduzima mere za ublažavanje njihovih efekata“.
Savet ističe da se ne daju nikakva dalja objašnjenja, iako je reč o događaju sa potencijalno ozbiljnim fiskalnim implikacijama.
Projekti poskupljuju, objašnjenja nema
Fiskalni savet je, analizirajući revidiranu strategiju, primetio i da su troškovi velikih infrastrukturnih projekata u značajnom porastu.
Zato upozoravaju da je u samo nekoliko meseci, odnosno od juna godine kada je usvojena prvobitna fiskalna strategija za 2026. godinu, vrednost aktivnih projekata porasla za skoro 100 milijardi dinara, ili blizu 850 miliona evra.
Kao primere navode Fruškogorski koridor, čija je vrednost skočila za 32 milijarde dinara, kao i put Ruma-Šabac-Loznica koji je poskupeo za 16,3 milijarde dinara. Vrednost ovog drugog projekta, uključujući naknadno dodatu deonicu, porasla je sa inicijalnih 65,2 na čak 122,9 milijardi dinara, što je „porast za skoro 90%“, ističu iz Fiskalnog saveta.
Glavni problem je, međutim, što javnost ne zna zašto se ovo dešava.
„Uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni, tako da su poreski obveznici uskraćeni za objašnjenje ovih dodatnih troškova“, stoji u izveštaju Fiskalnog saveta, koji naglašava da ovo nije izuzetak, već sistemski problem.
Tagovi
