Za razliku od početka oktobra, kada su tek stupile na snagu sankcije SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), sada je poznato da SAD nisu odobrile nastavak poslovanja ni toj kompaniji ni Rafineriji u Pančevu, kao i da rafinerija ima dovoljno nafte za preradu samo do 25. novembra.
Upravo je „neplanirani prekid rada Rafinerije Pančevo“, pored prekida transporta nafte putem Janafa koji se već desio, najozbiljnija pretnja sigurnosti snabdevanja srpskog naftnog tržišta.
Kao takva uneta i u uredbu iz 2019. godine o merama za slučaj kada na domaćem tržištu dođe do ozbiljnijeg poremećaja u snabdevanju nafte i derivatima.
Treba, međutim, naglasiti da, iako su sankcije stupile na snagu, a sada i propao pokušaj da se ishodi još jedna licenca od američkog OFAK-a, u našoj zemlji još nije proglašena krizna situacija.
Ko donosi odluku o proglašenju krizne situacije
Tome, prema uredbi iz 2019. i kriznom planu, treba da prethodi nekoliko koraka, među kojima je prvi da Organizacija za nacionalnu strategiju za krizne situacije (NESO) prikuplja podatke i procenjuje ozbiljnost situacije.
Ukoliko utvrdi da su potrebne mere, izrađuje poseban Akcioni plan koji dostavlja ministru energetike.
Na osnovu predloga ministra, Vlada donosi konačnu odluku o usvajanju Akcionog plana i proglašenju krizne situacije.
Vlada Srbije će, kako je najavljeno, sutra održati sednicu, na čijem će dnevnom redu biti odgovor američkog OFAC-a na zahtev NIS-a da mu se produži licenca za rad na osnovu pregovora „sa trećom stranom“.
Centralnu ulogu u upravljanju krizom ima NESO, a njegovo radno telo za krizne situacije u naftnom sektoru 5. novembra se oglasilo saopštenjem posle sastanka u Ministarstvu energetike, iz koga je javnost saznala da NIS da ima dovoljno nafte da se prerada odvija do 25. novembra.
Na sastanku koji je održan pre 10 dana je ocenjeno da u tom trenutku postoji stabilno snabdevanje domaćeg tržišta i da nema promena u planovima za uvoz naftnih derivata za novembar „uprkos različitim izazovima sa kojima se susreću naftne kompanije u pogledu nabavke goriva, logistike i funkcionisanja rafinerija u regionu“.
Šta sve mora da sadrži Akcioni plan?
Akcioni plan je specifičan za svaku krizu i mora da sadrži sve neophodne detalje za njeno rešavanje. Na osnovu uredbe, Akcioni plan treba da sadrži precizno definisane mere koje imaju za cilj ili da povećaju raspoloživo snabdevanje ili da smanje potražnju.
To znači da mora da sadrži detalje o količini i strukturi obaveznih rezervi koje se puštaju na tržište, ali i mere za smanjenje potrošnje.
Može da predvidi i smanjenje ograničenja brzine, promovisanje javnog prevoza, ograničenje/zabrana vožnje, ograničavanje radnog vremena pumpi, propiše određeno sledovanje goriva i slično.
U Akcioni plan može da uđe i eventualno odobrenje za izmenu standarda kvaliteta goriva ili mere za olakšanje uvoza derivata
Kada je reč o vremenskom okviru primene mera, obično se polazi od 30 dana, sa mogućnošću produženja.
Tagovi
