U maju 1945. godine, saveznički vojnici su lutali kroz Firerov bunker Adolfa Hitlera u mračnoj fascinaciji, ali jedan od njih je uočio jezivu priliku.
Pukovnik Rozvel P. Rozengren iz američke vojske, jedan od generala Ajzenhauera i oficira za štampu, uperio je pogled u sofu gde je nacistički diktator sebi oduzeo život. Isekao je komad krvave tkanine i poneo ga kući. Osamdeset godina kasnije, ta jeziva uspomena omogućila je naučnicima da urade nešto izvanredno: sekvencirali su Hitlerovu DNK.
Biološki dizajn tiranina je detaljno proučen, a istraživanje će biti obrađeno u dokumentarcu Kanala 4 „Hitlerova DNK: Plan diktatora“, koji će biti emitovan u subotu. Studija je došla do zapanjujućih otkrića i pokrenula zanimljiva pitanja. Postoji zapanjujući uvid u Hitlerov seksualni razvoj, analiza njegovog porekla i pitanja o njegovom neurorazvojnom i psihološkom stanju. Kako ova otkrića doprinose našem razumevanju istorije je predmet debate.
Istraživanje će verovatno izazvati kontroverze, kako zbog toga što je sprovedeno, tako i zbog svojih nalaza. Ono što je jasno jeste da bi, kada bi Hitler video ove gene kod bilo koga drugog, njegova presuda bila nedvosmislena. Profesor Turi King, vodeći genetičar u ovom istraživanju, rekao je: „Da je pogledao sopstvene genetske rezultate, gotovo sigurno bi sebe poslao u gasne komore”, piše britanski The Times.
King, naučnica svetskog ugleda, najpoznatija po identifikaciji ostataka Ričarda III, znala je da će neki biti uznemireni ovim projektom kada je zamoljena da ga istraži za dokumentarac. Zaista, nekoliko laboratorija je odbilo da pomogne, ali, u vreme kada se testira istorijska DNK od Rimljana do Betovena, King je zaključila da je najbolje osigurati da se ovaj najosetljiviji slučaj pravilno izvede.
„Mučila sam se zbog toga“, rekla je King. „Ali to će biti urađeno u nekom trenutku i želeli smo da se uverimo da je urađeno na izuzetno promišljen i rigorozan način. Takođe, ne uraditi to stavlja ga na neku vrstu pijedestala.“ Dodala je: „Genetika nikako ne može da opravda ono što je uradio.“
Na početku, naučnici nisu znali šta će pronaći ili čak da li je uzorak autentičan. Sada su pokazali obim i ograničenja genetike, postavljajući više pitanja nego odgovora. Stvari bi možda bile lakše da su njihovi nalazi bili dosadniji.
„Mogao je da ima najdosadniji genom na planeti“, rekla je King. „Ali nije ga imao.“
Tvrdnja: Hitler je imao seksualni poremećaj
Istraživanje bi trebalo da bude objavljeno u naučnom časopisu, ali ključni nalaz je sledeći: Hitler je imao Kalmanov sindrom, genetski poremećaj koji ometa normalan tok puberteta i razvoj polnih organa. Pogrdne pesme iz rata o Hitlerovoj anatomiji možda su bile šala, ali, ispostavilo se, nisu bile samo tačne, već verovatno nisu išle dovoljno daleko. Hitlerov medicinski pregled iz 1923. godine, koji je otkriven 2015. godine, pokazao je da je nacistički vođa zaista imao “nespušteni testis”, ali, iako ne znamo tačno kako se manifestovao, Hitlerovo novootkriveno genetsko stanje bi takođe uticalo na njegov nivo testosterona. To znači da je imao šansu od jedan prema deset da ima mikropenis.
Na to ukazuju priče iz Prvog svetskog rata, gde je Hitler bio maltretiran zbog veličine svojih genitalija. Genetski nalaz, iako definitivan, može samo dozvoliti spekulacije u smislu njegovog uticaja na Hitlera. Međutim, čini se verovatnim da bi se mučio da uspostavi seksualne veze, a jedan istoričar veruje da bi to moglo biti ključno za naše razumevanje Hitlerovog uspona na vlast.
Aleks Dž. Kej, istoričar sa Univerziteta u Potsdamu, koji se specijalizovao za nacističku Nemačku i viši je istorijski konsultant i ko-vodeći istraživač u dokumentarcu, rekao je: „Ovo bi pomoglo da se objasni Hitlerova veoma neobična i gotovo potpuna posvećenost politici u njegovom životu, isključujući bilo kakvu vrstu privatnog života.
„Drugi visokopostavljeni nacisti imali su žene, decu, čak i vanbračne veze. Hitler je jedina osoba među celim nacističkim rukovodstvom koja to nema. Stoga mislim da je samo pod Hitlerom nacistički pokret mogao doći na vlast.“
Tvrdnja: Hitler ima jevrejsko poreklo
U svoje vreme, kružila je glasina da je virulentno antisemitski Hitler zapravo nelegitimno potekao od jevrejskog dede, ali geni to opovrgavaju. Oni pokazuju da je njegovo poreklo austrijsko-nemačko, nešto što je Hitler naložio genealozima da dokažu. Za mnoge će ovo biti ključno otkriće jer se ovaj mit i danas održava.
Godine 2022, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdio je da Hitler ima jevrejsku krv kao način da opravda svoj opis Ukrajine kao „nacističke“ i da opravda invaziju Moskve na zemlju, uprkos činjenici da ima jevrejskog predsednika.
Tvrdnja: Hitler je imao šizofreniju i bipolarni poremećaj
Složeniji su dokazi da je Hitler verovatno imao jedno ili više neurodiverzitetnih i mentalnih zdravstvenih stanja. Za razliku od Kalmanovog sindroma, koji se može dijagnostikovati na osnovu odsustva jednog gena, ova stanja su naznačena hiljadama gena. Istraživači su pogledali Hitlerov genom i uporedili ga sa „poligenskim rezultatima“ zasnovanim na hiljadama uzoraka. Ovi nalazi utvrđuju verovatnoću da ima razna stanja, ali ne postavljaju dijagnozu. Ipak, nalazi su zapanjujući. Hitler je bio u vrhu po verovatnoći u pogledu šansi da ima autizam, šizofreniju i bipolarni poremećaj, a neki od njegovih gena se preklapaju između stanja. Međutim, nije jasno kakva bi bila njegova dijagnoza; možemo samo da nagađamo o pitanjima šta je imao i kako je to uticalo na njega. Na primer, Hitler je možda imao neke simptome šizofrenije, ali mu ne bi bila dijagnostikovana ta bolest jer bi mu to onemogućilo da uradi ono što je uradio.
Dr Aleks Companidis, istraživač autizma na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je: „Mislim da je fer reći da njegova biologija nije pomogla. Ne mislim da se ovde može primeniti bilo koji klinički termin. Ne možemo znati, ne možemo dijagnostikovati. Kognitivni proces je verovatno bio pogođen, ali koristim njegovo ponašanje koliko i genetiku kada to kažem.“
Dokumentarac spekuliše o tome kako su neki simptomi mogli uticati na Hitlerov život, kao što su atipične socijalne veštine, promene raspoloženja, nekonvencionalno razmišljanje i paranoja. Međutim, takvu diskusiju treba voditi sa izuzetnim oprezom.
Rizik od stigme
Naučnici i dokumentaristi su odlučni da osiguraju da se otkrića ne koriste za stigmatizaciju ljudi sa stanjima koja ukazuju na Hitlerove gene. Iako je genom bio faktor u stvaranju Hitlera, naučnici i istoričari su jasni da je to bilo samo platno na kojem su se spojili brojni drugi faktori. To uključuje zlostavljanje koje je pretrpeo u detinjstvu, traumu iz Prvog svetskog rata i, pre svega, njegov savremeni kontekst. Ukratko, antisemitizam nije genetski niti je simptom ovih stanja. To je bila društvena bolest i u neko drugo vreme je verovatno mogao biti sasvim drugačija osoba. Ljudi će raspravljati o tome da li su njegovi geni bili ključni za njegov konkretan slučaj, ali malo je rasprave o tome da je Hitler bio u središtu savršene oluje faktora koji su doveli do njegovog uspona i njegovih zločina.
Psiholog profesor ser Sajmon Baron-Koen, direktor Kembridžskog centra za istraživanje autizma, koji se pojavljuje u dokumentarcu kako bi dao kontekst nalazima, rekao je: „Ono što nije pod mikroskopom je društvo.“
Bio je „pun divljenja“ za istraživanje, ali je bio odlučan da ono ne sme dovesti do toga da se Hitlerovi zločini svedu na ove osobine. „Ponašanje nikada nije 100% genetsko“, dodao je Baron-Koen. „Povezivanje Hitlerove ekstremne okrutnosti sa ljudima sa ovim dijagnozama rizikuje njihovu stigmatizaciju, posebno kada velika većina ljudi sa ovim dijagnozama nije ni nasilna ni okrutna, a mnogi su suprotni.“
Granice genetike
Svi ovi nalazi su uzeti iz jedne mrlje krvi, i to je moralo biti provereno. Filmski stvaraoci su pronašli Rozengrenov uzorak sa Hitlerove sofe u Muzeju istorije Getisburg u SAD, a uzorci su uzeti sa njega 2019. godine. Sada su morali da dokažu da je autentičan.
Rad u ovoj oblasti je već bio urađen. Godine 2008, belgijski novinar Žan-Pol Malders je razotkrio priču o potencijalnom Hitlerovom potomku. Time je Malders pronašao Hitlerovog rođaka koji je delio zajedničkog pretka po ocu: prava linija muškog porekla značila je da bi njihov Y hromozom bio identičan. Kada je ovaj uzorak upoređen sa krvlju iz Rozengrenovog uzorka, podudaranje je bilo savršeno. Bez rizika od unakrsne kontaminacije, morao je biti Hitlerov DNK. Uzorak star 80 godina je oštećen koliko se očekivalo, a ovaj tip Y hromozoma je redak, što šanse za grešku čini još manjim. Laik može misliti da takav uzorak pruža jasnoću, ali, očigledno, DNK može stvari učiniti komplikovanijim. To je, delimično, poenta Kingove.
Najveća stvar koju želim da iz ovoga proiziđe je složenost genetike i složenost uslova“, kaže King. „Ljudi vide DNK kao čarobni metak koji će dati odgovor na sve. Ljudi često misle da DNK određuje sve, ali to nije tako. DNK je uvek samo deo slagalice o tome ko je neko… Ne možete videti zlo u genomu.“
Tagovi
