Italijanske tajne službe znale su za snajperiste, svoje sunarodnike, koji su plaćali da bi mogli da pucaju na civile u Sarajevu, saznaje italijanski list la Reppublica.
To tvrdi jedan svedok:
„Bosanske službe su saznale za Safari krajem 1993. Sve se to dešavalo tokom zime između 1993. i 1994. Obavestili smo SISMI početkom 1994.”
Odgovor italijanske obaveštajne službe stigao je posle dva meseca i bio je značajan:
„Otkrili smo da Safari polazi iz Trsta. Prekinuli smo ga i Safari se više neće održavati.”
To govori bivši agent bosanske obaveštajne službe, E. S., koji se nalazi na vrhu liste svedoka koje će milansko tužilaštvo uskoro pozvati da razjasni šta se zaista dogodilo tokom opsade bosanske prestonice između 1992. i 1996. godine.
Prema istražnim pretpostavkama, čak su i grupe Italijana učestvovale u „ratu kao turisti” – plaćali su da bi mogli da ubijaju nenaoružane civile sa brda oko Sarajeva.
Posle te prepiske, prema rečima izvora, o tome se više nije govorilo, barem ne između dve obaveštajne službe koje su i dalje imale „česte kontakte”. Od tada, dodaje bivši špijun, „bosanska služba više nije imala informacija da se Safari ponovo dešava u Sarajevu. Nismo dobili od SISMI-ja imena lovaca ili organizatora – dodao je – ali trebalo bi da postoji dokument SISMI-ja koji potvrđuje da su početkom 1994. u Trstu otkrili bazu polaska i prekinuli operaciju.”
U istrazi milanskog tužilaštva, koju vodi javni tužilac Alesandro Gobis, trenutno se ispituje zločin ubistva počinjen sa posebno izraženom okrutnošću i iz niskih pobuda.
Cilj je da se identifikuju oni koji su – najmanje petoro, ali se sumnja na veći broj – petkom polazili iz Milana, Torina, Veneta ili Friulija, put Trsta, zatim avionom za Beograd, a potom helikopterom ili kopnenim putem do brda iznad ratnog Sarajeva, uz pomoć delova srpske vojske podmićenih novcem.
Reč je o bivšim preduzetnicima, lekarima, plaćenicima, tada četrdesetim ili pedesetim godinama, sa strašću prema oružju, lovu i streljani – kako je dobro prikazano u slovenačkom dokumentarcu „Sarajevo Safari” reditelja Mirana Zupaniča.
Prema pretpostavkama iz istrage pokrenute na osnovu prijave pisca Ezija Gavacenija, uz podršku advokata Nikole Brigide i Gvida Salvini-ja, italijanski snajperisti su u nekim slučajevima koristili i humanitarnu masku – priključivali su se konvojima humanitarne pomoći, često iz provincijskih sredina u okolini Milana, koji su donosili pomoć stanovništvu u ratu.
Organizacija na terenu morala je ostati u senci.
„Još i danas, svedoci su pod pritiskom srpskih službi da čitava operacija ostane tajna – dodaje bivši bosanski agent. – U filmu je bila planirana i ispovest pilota koji je prevozio ‘lovce’ iz Beograda u BiH, ali je odustao pre snimanja jer su mu agenti BIA-e (srpske obaveštajne službe) zapretili da će ubiti celu njegovu porodicu.”
Istovremeno se kao svedok spremna da svedoči javila i bivša gradonačelnica Sarajeva, Benjamina Karić.
„U avgustu prošle godine – kaže – podnela sam krivičnu prijavu milanskom tužilaštvu, preko Ambasade Italije u Sarajevu, koja je pokrenula istragu, i stavila sam se na raspolaganje za svedočenje.”
Ona traži – dok Sarajevo čeka da se formalno uključi kao oštećena strana u postupku – da se istraga sprovede do kraja i krivci izvedu pred pravdu.
„Oni koji su, prema rečima jednog oficira slovenačke obaveštajne službe, plaćali više da bi pucali u dete”, kaže Karić.
„Te reči su zabeležene od samih autora: bogati stranci zaljubljeni u nečovečne podvige.”
Bivša gradonačelnica tvrdi da „čitav tim neumornih ljudi i dalje vodi borbu da ta prijava ne ostane mrtvo slovo na papiru. Ne odustajemo.”
Tagovi
