Skupština Srbije usvojila je Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije lokacije bivšeg Generalštaba – lex specialis, čime je otvoren put za potencijalno rušenje i novu izgradnju na jednoj od najprestižnijih lokacija u Beogradu.
Odluka je doneta sa 130 glasova „za“ i 40 „protiv“, dok jedan poslanik nije glasao.
Usvojen je i predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da taj Zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja, na šta su opozicioni poslanici glasno negodovali, prenela je agencija Beta.
Zakon po hitnom postupku i skraćeni rokovi
Usvojeni lex specialis, koji olakšava realizaciju projekta države sa američkom kompanijom Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, uvodi drastično skraćene rokove.
Javni uvid u planski dokument trajaće svega 15 dana, a isti rok je dat i institucijama za izdavanje uslova.
Najspornija odredba je mogućnost izdavanja „rešenja o posebnoj građevinskoj dozvoli za izvođenje pripremnih radova“ u roku od samo 8 dana, koja investitoru omogućava rušenje postojećih objekata i pre dobijanja glavne građevinske dozvole.
To rešenje je „konačno“ i protiv njega se ne može izjaviti žalba, već samo pokrenuti upravni spor.
Sumnje u korupciju i istraga u toku
Donošenje zakona izazvalo je oštre reakcije. Organizacija Transparentnost Srbija ocenila je da predlog predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije, dok su studenti u blokadi naveli da vlast pokušava da „legalizuje učinjeni zločin“.
Istovremeno, Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu o tome kako je Generalštab izgubio status kulturnog dobra.
U tom postupku su dvojica bivših direktora Zavoda priznala falsifikovanje dokumentacije, a istraga je nedavno proširena na vd sekretarku u Ministarstvu kulture.
Zakon, takođe, umesto obnove pod nadzorom institucija za zaštitu kulturnog nasleđa, predviđa podizanje memorijala o čijem izgledu će odlučivati Vlada Srbije.
Obrazloženje vlasti i istorijske paralele
Tokom skupštinske rasprave, poslanik vladajuće stranke Milenko Jovanov obrazložio je predlog zakona.
On je insistirao da se ne radi o „Generalštabu“, već o zgradi „Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu“, vezujući je za komunistički period.
Prema njegovim rečima, kompleks je podignut na mestu zgrada Ministarstva vojnog i Vojne akademije koje su imale „pravu i istinsku arhitektonsku i kulturnu vrednost“.
Aludirajući na Josipa Broza Tita, Jovanov je rekao: „Ima smisla zaključiti da onaj ko je ratovao protiv vojnika obrazovanih u tim zgradama, na Ceru i Kolubari, kao austrijski kaplar, nije hteo da obnavlja mesta na kome su učile i podizale svoje znanje srpske vojvode“.
Glas struke: Obnova moguća, rušenje politička odluka
Nasuprot argumentima vlasti stoji stav dela stručne javnosti, koji tvrdi da je obnova remek-dela arhitekte Nikole Dobrovića ne samo izvodljiva, već i neophodna.
Konzervatorka Estela Radonjić Živkov, koja je podnela ostavku u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture zbog neslaganja sa ukidanjem zaštite ovom zdanju, ističe da su ključni konstruktivni elementi sačuvani.
Ona je izjavila da je Vojska Srbije tokom raščišćavanja 2016. godine sačuvala originalni fasadni kamen, dodajući da uz kompletnu projektnu dokumentaciju „apsolutno može da se obnovi i jedan i drugi objekat bez ikakvih problema“.
Tagovi
