Kaže predsednik Vučić da je Ćacilend „neosvojiva tvrđava“. Sačekaćemo na to da vidimo kako će nestati to čudno šatorsko naselje koje je tamo gde jeste kao položaj za zaštitu centra grada od protoka učesnika protesta i koncentracije protivnika režima. Da, to je zaista tvrđava i Vučić zna da je važno zadržati kontrolu nad kritičnim prostorom po svaku cenu.
Iako posmatrači u Ćacilendu vide posadu koju čine ćaciji – ponekad nekoliko lica, a kada zatreba stotine – pravu stražu čini policija. Kordoni Policijske brigade i Žandarmerije na licu mesta su kada gazda zazviždi. Vučić zna ko su pristaše u Ćacilendu i da ne može računati na to da će držati položaj ako se suoče sa pritiskom građana. Zato policija je tu da u tesnoj koordinaciji sa partijskim kadrovima zaštiti šatore i populaciju smeštenu nasred ulice.
Režim će braniti Ćacilend „po svaku cenu“ jer pad tog položaja suštinski je i sunovrat Vučićeve vlasti. Ne radi se o simbolu već o ključnoj važnosti koju ima kontrola prostora pogodnog za gomilanje mase i pokrete ka važnim građevinama za vlast od Predsedništva i parlamenta do obližnjeg RTS-a. Marta 1991. godine Vukov poziv da se ide na TV Bastilju nije bilo lako izvesti jer se tadašnja milicija pobrinula da zatvori manevar od „isturenog komandnog mesta“ na terasi Narodnog pozorišta do Takovske. U petooktobarskoj revoluciji vođe demonstracija su postupile pametno i stavile su pod kontrolu komad grada koji se danas zove Ćacilend.
Kada je policija ostala bez rezervi suzavca, a građani uzeli parlament i RTS, pad Miloševićevog režima postao je izvesnost. Vučić se drži naučenih lekcija. U prošlosti bavio se planovima za državni udar i konsultovao se sa kadrovima koji su imali ratno iskustvo o tome kako uzeti grad. Pravila su jasna i jednostavna i uradi se baš ono što su izveli učesnici Petog oktobra, a što sada Vučić želi da predupredi. Zato postroji Ćacilend, kao prepreka za razvoj protesta koji može da preplavi centar grada i blokira interventne kontrarevolucionarne formacije.
Zato ko se drži Vučića ima svoj zadatak u obrani Ćacilenda. Ćaci-policija je živa palisada (odbrambeni zid od balvana ili kočeva korišćen od pamtiveka za odbranu), a paravojne strukture SNS-a su unutar tog privremenog naselja. Pozadinske službe se brinu za dostavu hrane. Postoji čak i tim za moralno-političku delatnost koji pušta muziku i podstiče na vatrenost, da ne kažemo na drsko i bezobrazno ponašanje prema tzv. blokaderima.
Kao u srednjovekovnoj tvrđavi, u Ćacilend mora da se uračuna i postojanje pogodnih podzemnih prostora računajući garažu Pionirski park korisnu za smeštaj žive sile i manevar.
U pozadini „osnivanja“ Ćacilenda 6. marta bile su namere povezane isključivo sa planovima režima za nasilno rešavanje pitanja protesta. U nadzemnim i podzemnim prostorima 15. marta razmešteni su jurišni odredi zaduženi za razbijanje protesta. Razvoj prilika odnosno odlazak studenata i veterana sa „linije dodira“ obesmislio je Vučićev plan da se stvori povod za proglašenje vanrednog stanja.
Studenti su koristili u podeli zadataka za 15. mart oznaku „sektor osam“ za plato Trg Nikole Pašića – Takovska ulica gde se trebalo desiti ono što je Vučić zamislio i propustio priliku da učini. Sada se već vidi da se radilo o važnom momentu jer je vlast imala prilike da amortizuje pred stranim faktorom primenu neselektivne sile prema civilima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 6. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
