Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2026. godinu koji, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, nastavlja politiku podizanja životnog standarda i velikih kapitalnih ulaganja.
Mali je u intervjuu za RTS najavio i izradu novog dugoročnog programa razvoja do 2035. godine. Ipak, dok Vlada najavljuje nastavak dosadašnje politike, deo ekonomske javnosti upozorava da trenutni model rasta daje sve slabije rezultate i da je Srbiji potreban suštinski zaokret u ekonomskoj strategiji.
Nastavak dosadašnje politike
Predlog budžeta za 2026. godinu, koji će se uskoro naći pred poslanicima, predviđa ukupne prihode od 2.414,7 milijardi dinara i rashode od 2.751,7 milijardi dinara, uz planirani deficit od tri odsto BDP-a.
Ministar finansija Siniša Mali kaže da je budžet za 2026. godinu razvojan i socijalno orijentisan.
„To znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa koji smo započeli“, objavio je na Instagramu.
Konkretno, nastavlja se, kaže, sa povećanjem plata u javnom sektoru i penzija, dok je za kapitalne investicije planirano 740 milijardi dinara.
Najveći deo tih sredstava, kako je pojašnjeno, nije namenjen samo projektu EXPO, već nastavku radova na 10 autoputeva, izgradnji bolnica, škola i druge infrastrukture širom zemlje.
Model rasta koji ne generiše rast
Međutim, deo stručne javnosti ocenjuje da je dosadašnji model rasta, zasnovan pretežno na privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), „na izmaku snaga“.
Globalni trendovi pokazuju pad SDI usled geopolitičkih tenzija, a Srbija je već osetila smanjenje priliva. Ekonomisti upozoravaju da oslanjanje na ovaj izvor rasta postaje sve rizičnije i da je neophodna promena paradigme.
Programski direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), Nenad Jevtović, za Nedeljnik je, međutim, ocenio da se iz prvih najava o budžetu ne vidi namera za takvom promenom.
„Ne vidi se promena u paradigmi. Promena modela rasta bi značila da tražimo druge izvore rasta i da se objavi veliki plan na primer podrške domaćoj privredi ili nove industrijske politike. Međutim, mi nismo našli u današnjoj izjavi i gostovanju na RTS tragove toga, već dalji nastavak traganja za stranim direktnim investicijama i dalji nastavak javnih ulaganja“, rekao je Jevtović.
Budućnost rasta: Ekspo ili domaća privreda?
Ključna tačka razilaženja odnosi se na viziju budućeg razvoja. Najava ministra Malog o novom programu do 2035. godine, za Jevtovića je samo „novo ulepšavanje onog plana koji se nazivao do sad neformalno EXPO“.
Na pitanje da li je pad stranih direktnih investicija specifičnost Srbije, Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ističe da je to globalni trend koji pogađa ceo region, a ne posledica unutrašnjih dešavanja.
„Trend je generalni svuda u svetu, a takođe od ove godine i u našem regionu, na Balkanu. Strane investicije su smanjene – u Srbiji za 50%, Severnoj Makedoniji za 60%, u BiH za 40%. To je uglavnom posledica globalnih političkih tenzija. Mnogi ekonomisti već pričaju o kraju globalizacije. Nije to sad samo ‘da li su studenti krivi za usporavanje rasta u Srbiji’, nego je problem puno ozbiljnijii znači da se model rasta mora menjati jer stranih investicija neće biti toliko koliko ih je bilo ranije“, pojasnio je Jovanović.
Stručnjaci umesto toga predlažu zaokret ka jačanju domaćih preduzeća, razvoju industrijske politike i traženju novih, održivijih izvora rasta koji bi smanjili zavisnost od spoljnih faktora.
Tagovi
