„Pokušavaju da me psihički slome, ja im poručujem da ću slomiti njih“: Dijana Hrka za Nedeljnik

Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji nastradao u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, danas je ušla u treći dan štrajka glađu.

Za Nedeljnik je danas rekla da se, za sada, oseća dobro.

„Ne osećam glad, ali osećam malu malaksalost. Nije strašno“, rekla je ona ispred šatora u kojem traži raspisivanje izbora i pravdu za svog sina i druge žrtve pada nadstrešnice.

Noć je provela u svom šatoru, ali joj je, kako kaže, bilo „malo hladnjikavo, pošto nije stavila ćebe na dušek“. Ipak, dodaje, uspela je da odspava.

„NE OBRAĆAM PAŽNJU NA NJIH, SEM KAD KRENU NA DECU“

Juče je kod Skupštine ponovo došlo do nasilja. Muzika je, takođe, puštana do kasno. Od poslepodneva do kasno u noć neprimerenom jačinom zvuka smenjivale su se pesme kojima pristalice vlasti nastoje da se predstave patriotski. Sa zvučnika je odzvanjalo “Veseli se srpski rode”, ali i “Pošla majka sina da potraži”.

“Vidite, oni pokušavaju mene psihički da slome. Ja im poručujem da neće da me slome, da ću ja slomiti njih psihički. Neka puste ja više ne obraćam pažnju na tu muziku, ne obraćam pažnju na njih, sem kad krenu na decu. Juče su nam pretukli dve studentkinje. Jedna iz Novog Sada. Zaista, je to bruka i sremota. To je dete koje je dolazilo da mene poseti. Neka ih je stid i sram za to. Izlazili su iz obora, što ja kažem.”

Hrka je ukazala da ima i policajca koji žele da to spreče.

“Ima policajca koji je uopšte ne reaguju na te svari, pored njih prolaze i to je jako ružno. Ja poručujem tim policajcima, neka se sete da imaju kući sestre, majke i decu. Ne mogu da grešim dušu, par policajca sam zamolila za neke reakcije, za pomoć, da ne dođe do eskalacije. Zaista su bili saradljivi i zaista smo lepo funkcionisali juče.”

„KAD JE TREBALO OVDE DA DOĐEM, JURILI SU NAS PO AUTOPUTU“

Dijana Hrka ispričala je kako je prethodnih dana dobijala pozive od Bezbednosno-informativne agencija (BIA), kao i da je primećivala da je prate.

“Primirili su se možda nekih dvadesetak  dana. I ja sam se čudila šta je sledeće, zašto ih nema. Ne BiA, uopšte policija. Bilo mi je malo čudno zašto me niko ne prati. Ja sam navikla da su tu iza mene non-stop. I svima kažem – au, nešto se sprema, nema ih. I, naravno, prvo na groblju, pa u crkvi, pa po ulicama Beograda. I onaj dan kad je trebalo ovde da dođem, jurili su nas po autoputu. Što je jako ružno. Jer, oni da su želeli saradnju, da su želeli bilo kakav  razgovor, oni bi pozvali me pre svega ovoga. I, znali su da je godišnica. Znali su sve. Kada ja odlučim da štrajkujem, Vi se setite mene… Kao što me se setila sad opozicija i ostali. Sad sam im rekla isto. Gde ste bili svih godinu dana? Gde ste bili, bilo ko od vas, da stanete uz mene godinu dana? Jeste me pitali da li imam nešto? Da li mi treba da jedem? Da li imam ja da jedem? Tako da, svi su oni tamo gde treba da budu. Hvala im za podršku, ali to je to.

Hrka nam je poručila da se ne plaši.

“Došla sam ovde i ovi su ljudi došli da podrže mene. I sad sam ja ta koja mora da brine o ovim ljudima. Sigurna sam.”

„DECA SU STAVILA KIČMU ZA NAS“

Naglasila je da je ratni veterani štite od prvog dana.

“To su ljudi koje ja poznajem. Sad smo kao jedna velika porodica. Sad smo 24 sata tu. Naravno, osećam sigurnost… Već su jednom dobili batine zbog mene u Novom Sadu. Sigurna sam i u njih, i u sebe.”

Na pitanje kako je zaključila da je borba uz studente ono što je ispravno i način na koji bi mogla da dobije odgovore na svoja pitanja, Hrka je odgovorila da su ta deca prvenstveno pametna.

“Ta deca su naši heroji. Ta deca su stavila kičmu za nas. Mi nismo imali petlju da stavimo kičmu i da ostavimo sve mesto njih. Oni su stali iza nas i mi moramo ovo da održimo. I da budemo uz njih svi. Ne samo ja – svi. Jer, možemo mnogo zajedno. ”

PODRŠKA GRAĐANA

Oko Dijane Hrka celodnevno borave građani. Donose joj ćebad i pitaju je kako se oseća. Pre nego što smo razgovorali sa njom, prišla je jedna žena i obratila se veteranima koji su danonoćno pored nje.

“Da li Dijana ovde štrajkuje glađu? Htela bih samo da je zagrlim.”

Veterani su odgovorili da može, ali da je Dijana u šatoru. Zamolili su je da sačeka sa strane. Prilazili su i drugi građani. Donosili čaj, šećer, med. Pitali da li Dijani nešto treba.

Jedan dečko je stajao po strani. Zaključio je da možda bolje da dođe kasnije. Hrka ga je opazila.

“Hej, ti! Videla sam te. Tvoja mama mi je poslala ćebe.” Zagrlila ga je.

Pitali smo Dijanu Hrka da li oseća podršku od strane građana.

“Naravno da osećam podršku, osećam od studenata, od srednjoškolaca, od naroda. Zaista imam veliku podršku i zaista mi je drago što su svi tu.”