„Noć kada su suze padale u čašu piva“: Izveštaj Branka Rosića sa koncerta Oasisa na Vembliju

Koliko je potrebno za infarkt zbog nadoknade propuštenih godina? Kažu da pred taj poslednji pozdrav kreće furiozna retrospektiva čitavog života.

Srećom, krajem septembra, na Vembliju, nisam bio blizu bolničkog kombija i taj „špil“ prethodnog života otvorio se na propuštenim epizodama iz devedesetih godina. I pre nego što je Ričard Eškroft (kao uvertira Oasisa) krenuo sa „Sonetom“, setio sam se svih tih metalnih štandova kioska i hauba na kojima smo doticali život koji smo upijali sa piratskih diskova.

Pa i sa VHS kaseta našpanovanih da snime spot za „Supersonic“ i onaj prelet aviona iznad glava braće Galager u hitu koji će ih vinuti zauvek u večnost a koji je Noel G. napisao u pauzi snimanja nečeg sasvim trećeg dok su kompanjoni pazarili džankfud u okolini studija.

Priznajem, nikada do dva meseca pred ovaj koncert Oasisa nisam ni sanjao da ću videti ovaj bend. Da li da za to zahvalim bivšoj Noelovoj ženi koja ga je u razvodu odvalila za nekoliko desetina miliona funti pa je stariji brat Galager naprasno shvatio da ideja o obnovi Oasisa, makar za jednu turneju, i nije tako loša iako ju je više od decenije odbijao?

Ipak, moja zahvalnost ide najviše prijatelju koji mi je ovo omogućio uz rečenicu „dobri ljudi zaslužuju dobra mesta“ (na Vembliju). Jeste, sve je lova, sve je biznis, od Oasis šopa na Pikadiliju u Londonu i Defender Range Rover sponzora koji u odvojena dva vozila dovoze i odvoze bend na binu, ali koga briga na ovoj godišnjici mature gde i istetovirani sredovečni muškarci navlače kartonske pivske čaše visoko na nos da im se ne vide suze. Izračunato je koliko je galona piva popijeno tih nekoliko noći na Vembliju i oboren rekord, ali niko nije računao koliko je litara suza prosuto po betonskim tribinama i prekrivenim parter travnjakom Vemblija.

Iako sam od premijernog koncerta na ovoj Oasis turneji u Kardifu znao kakav je početak, set-lista, vatromet koji se raspucava na bisu i osvetljava nebo nad Britanijom, ipak sam ostao bez daha kada su se svetla ugasila i srce krenulo u galop kada je na džinovskom kajronu nad binom krenuo intro film i na njemu ispisano „this is it, this is happening“… „London“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 30. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS