Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je u utorak na konferenciji za novinare da će u gradu biti ukinuta skretanja ulevo gde god je to moguće, kako bi se povećala protočnost i bezbednost saobraćaja.
„Pokušavamo da uradimo ono što je inače tendencija u čitavom svetu, a to su ta skretanja ulevo. Da nije bilo tog nesrećnog skretanja ulevo, recimo u Heroja sa Košara, verovatno bi troje ljudi bilo živo danas. Da ne pričamo da je tu, recimo, bio kružni tok, tad ne bi mogli da voze 150 na sat“, ukazao je Šapić, aludirajući na tešku saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu, u kojoj je poginula tročlana porodica.
Šapić je naveo da postoje i raskrsnice na kojima skretanje ulevo nije moguće ukinuti.
„NEMA VEZE DA LI ĆETE IMATI LEVO SKRETANJE KAD JE NEKO POD DEJSTVOM PSIHOAKTIVNIH SUPSATNCI“
Saobraćajni inženjer Ivan Banković za Nedeljnik je ispričao da mu je kao građaninu zasmetao kontekst u kom je gradonačalnik govorio o skretanju ulevo.
„Zasmetalo mi je što je kontekst levog skretanja iskorišćen da se kaže – da smo imali to već uvedeno, i kružni tok tu, ne bismo imali tešku saobraćajnu nezgodu sa tri poginula, što je činjenično potpuno netačno. Nema veze sa tim da li ćete imati levo skretanje tu ili ne kada imate situaciju da vam je za volanom bio neko pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Čovek je prošao na čisto crveno svetlo i to pri brzini od, da li je 150, 180 ili 200 km/h – različite su informacija u medijima. Mogao je i da ide pravo, ista situacija bi bila. To su stvari kojima se treba pozabaviti sistemskim rešenjima“, obrazložio je Banković.
„SKRETANJE ULEVO JE U KOLIZIJI SA ONIM ŠTO SADA UPRAVA RADI“
Saobraćajni inženjer je objasnio da postoje raskrsnice, pogotovo semaforizovane, gde je tok saobraćaja takav da skretanje ulevo zadržava one koje žele da idu pravo, te da je tu apsolutno opravdano ispitati mogućnosti koje postoje u takvim situacijama.
„Međutim, Beograd ima više od 7000 ulica, bulevara i ne može da se kaže da je zabrana skretanja ulevo nešto što može svuda da se tehnički sprovede, jer bismo se onda vrteli u krug. Svaka raskrsnica zahteva rešenje za sebe. Nije svuda isti tok saobraćaja, broj automobila, pešaka, vozila javnog prevoza. Skretanja ulevo negde mogu da se izbegnu, pogotovo kad pričamo o većim bulevarima. Međutim, to je u koliziji sa onim što sada gradonačenik i njegova uprava rade, a to je da se poveća broj saobraćajnih traka, između ostalog i za skretanje ulevo. To sada imamo u Bulevaru Mihajla Pupina. Na mnogim raskrsnicama imate upravo uvođenje dodatne trake za skretanje ulevo ili produženje trake za skretanje ulevo“, objasnio je Banković.
„NA SVAKIH NEKOLKO MESECI UVODIMO NEŠTO NOVO“
Sagovornik se pita da li mi imamo neki plan upravljanja saobraćajem u Beogradu.
„Da li postoji neki grad na svetu koji funkcioniše tako da je na svaka tri ili četiri meseca neko kaže – aha, kružni tokovi, to je sad prioritet. Posle tri meseca – sad ćemo semafor ispred kružnih tokova, to je sad hit u svetu. Posle još tri meseca – sad ćemo da ukinemo skretanje ulevo. To ne postoji nigde na svetu, da, kako kome padne na pamet, na svakih nekoliko meseci uvodimo nešto novo“, zaključuje Banković.
Tagovi
