Generacija današnjih studenata dugo je važila za apolitičnu i nezainteresovanu za društvena pitanja. Upravo zato mnoge je iznenadilo kada su, posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, postali glavni predvodnici masovnih protesta širom Srbije.
Ta snaga studentskog bunta, međutim, nije se pojavila preko noći.
Prvi put posle mnogo godina studenti su se zajednički i organizovano uključili u proteste nakon tragedija u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Veliko Orašje kod Mladenovca, u maju 2023. godine.
Tada su se okupili pod nazivom „Studenti protiv nasilja“, pridruživši se inicijativi „Srbija protiv nasilja“, koja je i pozvala građane na proteste. To je bila klica iz čega se moglo videti da studenti nisu tako „apolitični“, kako se verovalo.
Izbori na fakultetima
Sledeća važna faza u studentskom organizovanju usledila je posle parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine. Deo opozicije tada je pokrenuo proteste zbog sumnji na brojne neregularnosti i izborne krađe. Studenti iz više organizacija su tada zatražili da im Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave omogući uvid u birački spisak kako bi se proverile izborne nepravilnosti. Kada im zahtev nije odobren, blokirali su deo centralnih ulica u Beogradu.
Korak ka širem povezivanju i vidljivosti studentskog pokreta predstavljali su izbori za studentske parlamente, održani na beogradskim fakultetima u aprilu 2024. godine. Studenti koji su prethodno učestvovali u protestima formirali su svoje liste i nastupili na izborima na Fakultetu političkih nauka i na Pravnom fakultetu.
Na Fakultetu političkih nauka pobedu je odnela novoformirana koalicija DEMOS i USSR, koja je u studentskom parlamentu smenila organizaciju ESF, čiji su članovi ranije dovođeni u vezu sa Srpskom naprednom strankom. Na Pravnom fakultetu studentski pokret osvojio je oko 150 glasova više od jedinstvene liste, za koju se takođe spekulisalo da je bliska SNS-u.
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu izbori za studentski parlament više puta su bezuspešno organizovani. Tokom leta 2024. godine članovi organizacije „Studenti protiv autoritarne vlasti“ (STAV) blokirali su glasanje, tvrdeći da su izbori nelegitimni jer je na njima učestvovala samo lista Saveza studenata.
Profesor Beogradskog univerziteta i sociolog Dalibor Petrović kaže za Nedeljnik da se jeste nazirala jedna vrste reakcije na oduzimanje legitimiteta studentskih organizacija, ali da nije bilo nagoveštaja da bi se iz toga izrodio jedan veliki, sveobuhvatni studentski pokret koji je obuhvatio sve fakultete i univerzitete u Srbiji i postao vodilja širokih građanskih protesta.
„To je istovremeno i jedna pobuna protiv tradicionalnog političkog poretka, koja je obuhvatila i opozicione političke partije, tako da su one i neka vrsta kolateralne štete toga što se u Srbiji dešava proteklih 12 meseci. To je jedan veliki građanski bunt protiv svega onoga što se percipira kao pogrešno, loše, nepravedno i nepošteno“, kaže profesor Petrović.
Studenti veći politički akter od SNS-a
Politikolog Dušan Milenković koji se, između ostalog, bavi istraživanjima javnog mnjenja kaže za Nedeljnik da je ključna politička promena koja se desila Srbiji u poslednjih godinu dana ta što danas „postoji politički akter – studentski pokret i studentska lista – koji je veći od SNS-a, ili u najboljem slučaju po vladajuću stranku je jednako veliki kao SNS“.
„Od 2014. do 2025. godine SNS je bio, ne samo najveći politički akter u Srbiji, nego i stranka koja je uvek imala barem četiri puta više glasača nego prva sledeća. Ovo što imamo danas je tektonska promena na političkoj sceni Srbije. Pored njih, to su SPS koji, doduše, pada i meri se jedva oko cenzusa, onda ’Kreni-promeni’ i stranke parlamentarne opozicije često okupljene u zajedničke inicijative, što nam govori da će za izbore praviti koalicije“, kaže Milenković za Nedeljnik.
Društveno, takođe su se desile tektonske promene.
Profesor Petrović, naglašavajući da su studenti prestali da budi pasivizirani posle 30 godina, od protesta 1996/97, ukazuje da se pojavila i „jedna nova forma građanskog organizovanja, kroz zborove“.
„Građani su zapravo kroz samoniklo organizovanje dobili jednu vrstu okvira kroz koji mogu izražavati svoje političke stavove. Ali ne samo političke nego i društvene stavove, a da to nije kroz političke partije ili formiranje nevladinih organizacija“, primećuje on.
Milenković, s druge strane, kaže da se najveća društvena promena ogleda u odnosu građana prema vlasti.
„U svim merenjima javnog mnjenja se jasno vidi da su svi indikatori odnosa građana prema trenutnoj vlasti otišli u ‘crveno’. Po stranke vlasti ‘crveno’, naravno. Percepcija kvaliteta života, očekivanja u ekonomiji, ključni problemi u društvu, u kom pravcu ide država – svi indikatori to pokazuju“, kaže Milenković.
Šta dalje?
Petrović kaže da je u daljem periodu „gotovo izvesno stapanje studentskog i građanskog protesta“.
„Nakon početka nastave, posle blokada i nakon 3. novembra, ako nastava regularno krene, onda će se definitivno protesti izmestiti van fakulteta i spojiće se sa građanskim protestima. Ostaće studentske strukture koje su nastale tokom protesta“, kaže Petrović.
On dodaje da će jedan deo tih studentskih struktura verovatno biti okrenut ka studentskim pitanjima i pitanjima studentskog standarda, dok će njihov drugi deo biti okrenut ka političkoj artikulaciji, političkom aktivizmu.
„Vrlo verovatno da će se broj onih koji su aktivno uključeni u političko organizovanje smanjiti, budući da će se veliki broj studenata vratiti studijama. Mislim da je vrlo verovatno već uspostavljena infrastruktura budućeg političkog pokreta i da će taj politički pokret imati privremeni karakter“, kaže profesor Petrović.
On misli da će taj pokret funkcionisati sa ciljem dobijanja izbora i uspostavljanja nekakve vlade, koja će u oročenom mandatu napraviti uslove za organizovanje novih izbora u relativno kratkom roku.
„Posle toga će možda nastaviti da funkcioniše i nekakav politički pokret, mada je to neizvesno“, kaže profesor za Nedeljnik.
Milenković kaže da građani i dalje nemaju poverenja u institucije države, ali i da nemaju poverenja u opozicione institucije političkog sistema. Zato su ga poklonili studentskom pokretu, koji još uvek nije ponudio ličnosti koje se kandiduju da preuzmu vlast u zemlji.
„Činjenica da ljudi daju toliko poverenja jednom akteru koji im je, zasada, ponudio (samo) garanciju da će smeniti režim a da nije imenovao izvršioce i objasnio kako će menjati Srbiju kada bude smenio režim, govori nam koliko je ljudima u Srbiji, u stvari, bilo potrebno da imaju nekoga kome poklanjaju poverenje. Naravno, pristalice režima su do prošlog novembra imale tog ‘nekog’ za poklanjanje poverenja, ali sada izgleda kao da je i većinska Srbija dobila tog ‘nekog'“, zaključuje Milenković.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 30. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
