Seda kosa nije nešto čega se treba stideti. Zapravo, ona ima i zaštitnu funkciju, prema novoj studiji istraživača u Japanu, prisustvo sedih vlasi može biti dobar znak da se vaše telo prirodno štiti od raka.
Serija eksperimenata sprovedena na miševima pokazala je da je ljudsko telo uspelo da nađe način da se oslobodi ćelija koje su u riziku od stvaranja tumora, a po cenu gubljenja boje (kose), piše Science Alert navodeći studiju koja je objavljena u Nature Cell Biology.
Naše ćelije su stalno izložene nizu „genotoksičnih povreda“, odnosno oštećenja DNK izazvanih širokim spektrom faktora okoline. Ćelije kože snose najveći teret mnogih takvih oštećenja, s obzirom na njihovu ulogu u zaštiti naših unutrašnjih organa od spoljašnjeg sveta.
Kako to telo radi?
Oštećenje DNK može dovesti do starenja ćelija, kao i razvoja raka, iako specifični genotoksini, signali i ćelijski mehanizmi povezani sa fizičkim znacima starenja ostaju slabo shvaćeni.
Nova studija se posebno fokusira na melanom, vrstu raka koja se pretežno nalazi u koži, gde nastaje u melanocitima – specijalizovanim ćelijama kože koje proizvode melanin, pigment odgovoran za boju kože i kose. Sami melanociti nastaju iz matičnih ćelija (McSC) koje se nalaze unutar folikula dlake kože sisara, gde održavaju pigmentaciju kože i dlake redovnom regeneracijom.
Koristeći miševe, istraživači su profilisali ekspresiju gena tkiva kako bi otkrili sudbinu melanoticnih matičnih ćelija (koje daju boju koži i kosi) izloženih različitim vrstama oštećenja DNK.
U slučaju oštećenja poznatog kao dvostruki prekid lanca, u kome su oba lanca u dvostrukoj spirali DNK prekinuta, istraživači su identifikovali specifičan odgovor. Kada te ćelije pretrpe oštećenje DNK, obično prestanu da se dele i time sprečavaju širenje oštećenja — jer više nije bilo ćelija koje stvaraju pigment – što može dovesti do seda kose (rezultat toga je bio da miševima osedi dlaka). Međutim, kada su izložene UV zracima ili kancerogenim hemikalijama, one zadržavaju sposobnost samobnavljanja i nastavljaju da se dele. Ovaj proces podstiče faktor SCF ili citokin koji se zove faktor matičnih ćelija (SCF), koji je uključen u usmeravanje melanocita ka njihovom pravom mestu u koži, koji sprečava njihovo „gašenje“ i time povećava rizik od nastanka melanoma.
Umesto da obuzda oštećenje DNK, ovo povećava rizik od razvoja tumora podstičući kompromitovane matične ćelije melanocita da nastave da se razvijaju.
Seda kosa ne znači apsolutnu zaštitu
„Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može pratiti antagonističke sudbine – iscrpljivanje ili širenje – u zavisnosti od vrste stresa i signala mikrookruženja“, kaže glavna autorka Emi Nišimura, biolog sa Univerziteta u Tokiju. „To preoblikuje sedu kosu i melanom ne kao nepovezane događaje, već kao različite ishode odgovora matičnih ćelija na stres“, dodaje ona.
To ne znači da je seda kosa sama po sebi odbrana od rizika od raka, primećuju istraživači.
Seda kosa je rezultat seno-diferencijacije, zaštitnog puta koji pomaže telu da reaguje na genotoksični stres eliminisanjem potencijalno opasnih ćelija (postaju zrele i prestaju da se dele). Međutim, kada se ovaj proces ne odvija, rezultujući opstanak i umnožavanje oštećenih matičnih ćelija melanocita mogu izazvati melanom.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se rasvetlili uključeni mehanizmi i istražili odgovarajući fenomeni kod ljudi, ali ovo već predstavlja značajan skok u razumevanju, a sudija predstavlja model koji pomaže u objašnjavanju ključnih detalja o vezi između starenja tkiva i raka, pišu autori.
Tagovi
