Srbija mora da bude proaktivna i da preduzme akcije po pitanju Naftne industrije Srbije (NIS), poruka je koju šalju diplomatski krugovi iz Vašingtona zvaničnom Beogradu, tvrde izvori Nedeljnika.
Prema tim porukama, Srbija bi trebalo da ponudi formalni predlog rešenja.
Oni, međutim, ne kažu kakvo bi konkretno to rešenje trebalo da bude, već da su dve moguće opcije: da „Srbija uzme NIS“, ne navodeći detaljno šta to podrazumeva, kao i „dezinvestiranje ruskih suvlasnika“ iz kompanije.
Isti izvori kažu da bi „rešeni NIS verovatno relativno brzo dobio licencu koja bi mu omogućila poslovanje sve dok ne bude skinut sa liste sankcija“.
Diplomatski izvori Nedeljnika kažu da su SAD dale Vladi Srbije punih devet meseci da dogovori rešenje sa ruskom stranom i spreči potencijalno najteže posledice, odnosno prestanak rada Rafinerije i prekid snabdevanja ruskim gasom.
„To je bilo dovoljno vremena da naprave dogovor sa Moskvom“, navode nezvanični izvori.
Lukoilov putokaz: Prodaja po pravilima OFAC-a
Iako, dakle, ne predlažu konkretna rešenja Srbiji, iz diplomatskih krugova se može čuti da bi „trebalo obratiti pažnju na primer Lukoila koji postupa u skladu sa OFAC licencom“.
Pošto je OFAC objavio da sankcije prema njima stupaju na snagu 21. novembra, „Lukoil“ je saopštio da zbog uvođenja restriktivnih mera protiv Kompanije i njenih zavisnih društava objavljuje nameru da proda svoju međunarodnu (nerusku) imovinu.
„Započeto je razmatranje ponuda potencijalnih kupaca. Prodaja imovine se sprovodi u skladu sa OFAC licencom za postepeni završetak poslovnih aktivnosti sa kompanijom pod sankcijama (wind down). Ukoliko bude potrebno, Kompanija planira da zatraži produženje licence kako bi osigurala neometano poslovanje svoje međunarodne imovine“, naveo je „Lukoil“ u zvaničnom saopštenju.
NIS je, sa druge strane, od najave sankcija samostalno „nastupao“ u Vašingtonu, predlažući rešenja ali „bez ikakvih rezultata“, kažu izvori „Nedeljnika“.
„NACIONALIZACIJA POSLEDNJE REŠENJE“
„Nacionalizacija NIS je poslednje rešenje“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obraćanja 9. oktobra, pošto su stupile na snagu sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema našoj najvećoj naftnoj kompaniji.
Tačno dve nedelje kasnije, predsednik je na RTS-u rekao da će država „uzeti stvar u svoje ruke“ onog trenutka kada dođe do ozbiljnijih problema u radu NIS-ove Rafinerije u Pančevu.
Za vikend smo od njega čuli da je ova nedelja rezervisana za razgovore sa ruskim, američkim i evropskim partnerima kako bi se pronašlo najbolje rešenje. „Ukoliko ne budemo imali rešenje za problem, mi ćemo one tamo nedelje donositi sami svoje odluke i zaštiti stanovništvo“, poručio je Vučić.
„Ova nedelja“ je u toku, a kako stoje stvari, „situacija sa NIS“ može da se razreši samo na ta dva načina: nacionalizacijom ili potpunim izlaskom ruskog kapitala, ali u skladu sa kriterijumima američkog OFAC-a.
Gas i nafta kao sredstva pritiska
Da razumevanje ruske strane postoji, verovatno bi već postojala naznaka dogovora i stvar ne bi otišla toliko daleko da se uključi i mogućnost prekida snabdevanja gasom.
Samo dva dana po stupanju na snagu sankcija, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović upozorila je da finalizacija dogovora o snabdevanju gasom, uprkos razgovorima na najvišem nivou, još nije desila, naglasivši da je Srbija bila „veoma strpljiva“.
Dogovora o gasu još nema, kao što srpska strana, prema izjavama zvaničnika, od ruskih direktora u NIS-u nije dobila informacije o planu poslovanja pod sankcijama.
Poslednje izjave su dramatične: Vučić je objavio da je država iz rezervi izdvojila oko 84.000 tona sirove nafte za Rafineriju u Pančevu i da ona može da radi do 12. novembra. Ukoliko stane Rafinerija, Srbija ostaje bez domaće proizvodnje derivata. Ukoliko stane i gas, nastaje ogroman problem za grejanje i industriju.
poslednje što želiš da uradiš…
Ukratko, dolazimo na teritoriju postupanja Srbije bez „blagoslova“ Rusije i stavljanja „poslednjeg rešenja“ na sto.
Ipak, poruka diplomatskih izvora Nedeljnika je da sankcije NIS-u ne treba posmatrati isključivo kao problem, već kao priliku da Srbija prestane da bude energetski zavisna od Rusije.
Štaviše, naglašava se da bi strateški prekid ovih veza zapravo značio jačanje srpske ekonomije na duži rok.
„Ponekad je“, kako su rekli, „poslednje što želiš da uradiš upravo ono što na kraju i uradiš“.
Tagovi
