Dok smo radili Njujork tajms, čitavih osam godina, uvek smo se pitali zašto Tomu Brejdiju, tadašnjem uredniku International Reporta (ime su promenili zbog nas, pošto smo bili prvi mesečnik u istoriji NYT) svaka diskusija o naslovnoj strani kreće sa čuvenim – „grafik“. I koju god temu da tražite, koja god da je nama najzanimljivija, ako nema dobru sliku, jednostavno – nije opcija.
Meni je dugo trebalo da to shvatim, pošto je kod nas važilo pravilo, koje važi i danas – najbolji tekst ide na naslovnu. I tu se poređenja završavaju, jer u najvećem listu na svetu radi više od 1.200 fotografa, a za nas Nebojša Babić.
I mi uvek imamo sliku 🙂
No, da skratim – nema moćnije stvari od novinske fotografije! Kao ni većeg dokaza od one koja je Trampa vratila na vlast. I koju je, paradoksalno, snimio fotograf Njujork tajmsa nakon atentata.
Vratiću se na još nekoliko kultnih fotografija, pošto sam upravo negde pročitao da je novinska fotografija u stvari problem. I to ogroman, pošto ljudima daje lažnu sliku da su negde bili. I nešto shvatili.
Prvi put to je viđeno u Ruandi. Stotine fotografa dokumentovale su genocid. Ali vi i dalje ne znate ni gde je Ruanda, ni šta se tamo sve dešavalo. Niti šta se dešava danas. I onda Mask priča o genocidu nad farmerima u Južnoafričkoj Republici, iako su prošle godine, od 26.000 ubistava u toj zemlji, ubijena 82 bela farmera.
Dakle, teško da je genocid.
Najmoćnije novinske fotografije jesu gola devojčica koja beži od napalma, čovek koji stoji ispred tenka na Tjenanmenu.
Ili živ i mrtav Če Gevara.
To vam je i rat u Bosni. Mladić koji deli bombone deci. Ili par koji beži od snajperskih hitaca u Sarajevu. Ili traktor na čelu kolone u Krajini, kojeg se mi stidimo, ne znam zašto, a Hrvati ga veličaju, tek to ne shvatam zašto. Pošto je to najveći dokaz etničkog čišćenja. I ne trebaju vam tu ni Tuđmanovi transkripti. Ni saslušanja u Hagu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 23. OKTOBRA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
