„Čelična lejdi“ Venecuele: Ko je nova dobitnica Nobelove nagrade za mir

Marija Korina Mačado, nova dobitnica Nobelove nagrade za mir, liderka je venecuelanske opozicije koja je unela strah u srca članova vladajuće partije.

U svega nekoliko meseci, iz političke senke izgradila je snažan društveni pokret sposoban da na ulice izvede hiljade ljudi i možda milione na biračka mesta, piše Njujork Tajms.

Ona nije ta koja se kandiduje za predsednicu, ali je pokretačka snaga iza glavnog opozicionog kandidata, malo poznatog diplomate po imenu Edmundo Gonzales.

Najvažniji pokret od vremena Uga Čaveza

Pokret koji je Mačado pokrenula dolazi posle godina političke apatije u Venecueli, gde je vlada predsednika Nikolasa Madura ugušila proteste i hapsila disidente, podstakavši time ogroman talas emigracije iz zemlje.

Konzervativna bivša poslanica nacionalne skupštine Marija Korina Mačado, koju su nekada odbacivali i njeni saradnici, uspela je ne samo da okupi razjedinjenu opoziciju, već i da osvoji poverenje širokog dela biračkog tela obećanjem o dubokim promenama u vlasti.

Čak i njeni nekadašnji kritičari kažu da je njen pokret najvažniji od vremena Uga Čaveza, mentora Madura i osnivača 25 godina starog socijalističkog projekta u Venecueli.

Ključna razlika, kaže Andres Izara, nekadašnji Čavezov ministar informisanja koji je kasnije otišao u egzil, jeste to što se „čavizam zasnivao na ideološkom projektu za zemlju – socijalizmu“, dok se „pokret Marije Korine zasniva na narodnom umoru od madurizma“.

Pod Madurom, zemlja je doživela izuzetno ekonomsko urušavanje, najveće van ratnih uslova u poslednjih najmanje 50 godina, prema ekonomistima. Iako se ekonomija blago oporavila u poslednjih nekoliko godina, milioni ljudi i dalje ne mogu da priušte dovoljno hrane ili lekova.

Otpisivali je i vlast i opozicija

Najstarija od četiri ćerke u uglednoj porodici koja se bavila čelikom, Mačado je pohađala elitnu katoličku školu za devojke u Karakasu i internat u Velsliju, Masačusets. U intervjuu za Njujork Tajms 2005. opisala je svoje detinjstvo kao „odrastanje zaštićeno od stvarnosti“.

Završila je inženjerstvo i zaposlila se u porodičnoj firmi, a zatim je radila sa majkom u domu za napuštenu decu.

Politički je aktivna postala 2002. godine, kada je pomogla da se osnuje organizacija za zaštitu biračkih prava Sumate, koja je kasnije vodila neuspešan pokušaj da opozove Čaveza. Bila je miljenica Vašingtona, američka vlada je finansijski podržala Sumate i postala jedna od Čavezovih najomraženijih protivnika.

Ali nije je mrzela samo vlast. Često su je i opozicioni saradnici smatrali previše konzervativnom, previše sukobljenom i previše „sifrinom“ (venecuelanski izraz za „snobovski visokog staleža“) da bi postala lider pokreta.

Rekla je da je političarka koju najviše ceni Margaret Tačer, konzervativna ikona poznata po upornosti i vernosti slobodnom tržištu.

Mačado već dugo zagovara privatizaciju državne naftne kompanije PDVSA, što drugi opozicioni lideri smatraju opasnošću da se najvredniji resurs zemlje nađe u rukama nekolicine.

venecuelanska „čelična lejdi“

Godine 2012, dok je bila poslanica, sukobila se sa Čavezom u televizijskoj debati, optužujući ga da pljačka obične Venecuelance kroz eksproprijaciju.

Čavez joj je uzvratio podsmehom. „Orlovi ne love muve“, rekao joj je. On je bio orao. Ona muva.

Zbog njenog borbenog stava, novinari i analitičari počeli su da je nazivaju „Čeličnom lejdi“ Venecuele, nadimkom koji je nosila i Tačerova.

I dalje postoje pitanja o ulozi gospođe Mačado tokom neuspelog državnog udara 2002, kada su pobunjeni oficiri i opozicioni lideri nakratko svrgnuli Čaveza. Mačado je tada bila u predsedničkoj palati tokom postavljenja novog predsednika, Pedra Karmone.

U intervjuu za New York Times 2005. izjavila je da su ona i njena majka tog dana bile u palati samo da bi posetile Karmoninu suprugu, porodičnu prijateljicu, a ne da bi podržale puč.

U intervjuu iz 2019. za BBC, Mačado je pozvala „zapadne demokratije“ da shvate da Maduro neće napustiti vlast „osim pred verodostojnom, neposrednom i ozbiljnom pretnjom upotrebe sile“.

Obećala da će „zauvek sahraniti socijalizam“

Enrike Kapriles, opozicioni lider koji je ranije kritikovao Mačado, rekao je da joj je politička nezavisnost zapravo pomogla, jer je uspela da zadobije poverenje birača razočaranih ostatkom opozicije.

Ipak, dodao je da bi Gonzales, tihi diplomata, mogao biti bolje rešenje za osetljiv zadatak demontaže dvadesetpetogodišnjeg socijalističkog sistema. U sektorima moći, poput vojske, Mačado će verovatno biti viđena kao sukobljena figura koja želi osvetu onima povezanim sa Madurom.

Tokom kampanje, obećala je da će „zauvek sahraniti socijalizam“ i stvoriti zemlju u kojoj „kriminalci i korumpirani završavaju u zatvoru“.

„Edmundo ne uliva strah“, rekao je Kapriles. „To nije slabost, to je snaga.“

Pre deset godina, vlada je Mačado zabranila da napušta zemlju, jer je smatrala da njeno lobiranje u Vašingtonu predstavlja pretnju. Sada se čini da je to bila jedna od najvećih Madurovih taktičkih grešaka.

Marija Korina Mačado je majka troje odrasle dece, koja sva žive u inostranstvu.