Konzumiranje bezalkoholnih pića posebno gaziranih može biti povezano sa dijagnozom velikog depresivnog poremećaja (MDD), zajedno sa pojavom težih simptoma, posebno kod žena, otkrila je velika studija pacijenata sprovedena u Nemačkoj.
Ovo bi delimično moglo biti posledica promena u crevnoj mikrobioti – tj. nakupljanja mikroorganizama u crevima – posebno „bujajućoj” iz grupe bakterija Eggerthella, piše Njuzvik.
„Ova multicentrična klinička studija pronašla je moguću vezu između konzumiranja gaziranih pića i depresije. Žene koje su pile više ovih pića imale su veću verovatnoću da im se dijagnostikuje depresija i da prijave teže simptome. Međutim, nije pronađen nikakav efekat kod muških učesnika“, navele su Debi Šokros, profesorka hepatologije i hronične insuficijencije jetre, i dr Viktorija Kronsten, istraživač Saveta za medicinska istraživanja LIMBIC laboratorije, sa Kings koledža u Londonu.
Prazne opasne kalorije
Ovo naglašava ulogu ishrane u depresiji i ističe crevni mikrobiom kao „ključni medijator“, dok nalazi koji se odnose na polne razlike ukazuju na potrebu indidualnog prilagođavanja strategija prevencije i intervencije, rekli su autori.
Gazirana bezalkoholna pića smatraju se ultraprerađenim, kaloričnim i bogatim jednostavnim šećerima – poput glukoze i fruktoze, za koje istraživači kažu da mogu preopteretiti apsorpcioni kapacitet tankog creva i podstaći rast specifičnih „bakterijskih rodova“.
Istraživači su analizirali ukupno 405 pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem (67,9% žena) i 527 zdravih osoba (65,5% žena) starosti od 18 do 65 godina. Otkrili su da je za svako povećanje dnevnog unosa bezalkoholnih pića verovatnoća pojave velikog depresivnog poremećaja bila veća za oko 8%.
Šećer je loš po mentalno zdravlje
Kod 620 žena u studiji, veći dnevni unos ovih pića bio je povezan sa povećanjem verovatnoće razvoja velikog depresivnog poremećaja za oko 17 procenata. Međutim, kod 312 muškaraca u studiji, konzumiranje ovih sokova nije imalo nikakav značajan efekat.
Isti obrazac se pojavio kada se razmatra samo težina simptoma kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem.
Ove veze između konzumiranja bezalkoholnih pića i dijagnoze velikog depresivnog poremećaja kao i težine simptoma, ostale su značajne kod učesnica ženskog pola kada je dodatno kontrolisan indeks telesne mase (ITM). Analiza nije pokazala značajan efekat pri testiranju da li se unos razlikuje između pacijenata koji su koristili lekove i onih koji ih nisu.
„Sve je više dokaza koji ukazuju na negativan uticaj bezalkoholnih pića na mentalno zdravlje, a dugoročne studije povezuju redovnu konzumaciju sa povećanim rizikom od depresije“, napisali su autori studije u radu, pozivajući se na povezanosti specifične za pića sa visokim sadržajem šećera.
Ipak, nije sve tako prosto
Stiven Berdžes, statističar na Univerzitetu u Kembridžu, koji nije bio uključen u istraživanje, naglasio je da je nova studija samo opservaciona analiza. „Čak i ako se nalazi studije uzimaju zdravo za gotovo, potrošači ovih pića imaju samo malo veći rizik od depresije od onih koji ne konzumiraju, a studija pokazuje relativnu razliku od 8 procenata u riziku od depresije“, rekao je Berdžes u saopštenju. „Takva razlika nije mnogo veća nego što bi se očekivalo samo slučajno ako biste učesnike studije podelili u dve proizvoljne grupe nasumično – verovatno je da bi jedna grupa imala malo viši nivo depresije od druge. Sasvim je moguće da je ova povezanost slučajan nalaz.“ Autori studije priznaju da se većina istraživanja oslanja na samoprijavljene simptome. Da bi istražili potencijalne mehanizme za otkrivene veze, procenili su crevnu mikrobiotu kod žena.
Ovo je dovelo do otkrića Eggerthella, kao i do većeg unosa ovih napitaka povezanog sa nižom alfa-diverzitetom – merom ukupne ujednačenosti i raznovrsnosti sastava crevnog mikrobioma – kod žena. Gijom Meric, vanredni profesor na Univerzitetu u Batu, rekao je da studija doprinosi ideji da se konzumiranje ovih napitaka i depresija često javljaju zajedno, posebno kod žena, i ističe crevnu bakteriju pod nazivom Eggerthella kao moguću vezu.
Važno je zdravlje creva
„To ne pokazuje snažno niti implicira da ova pića izazivaju depresiju, a uočena uloga mikrobioma deluje mala. Ako pijete puno ovakvih bezalkoholnih pića, smanjenje unosa je maje rizika i verovatno korisno u celini, ali ova studija nikako ne znači da je ovo samostalan tretman za depresiju.“ On je takođe istakao da istraživanje priznaje da posredovanje mikrobioma objašnjava samo oko 4-5 procenata povezanosti. „Ovo čini hipotezu zanimljivom za potvrdu daljim studijama.“
„Važno je napomenuti da je utvrđivanje uzročnosti u studijama ishrane teško. Sama depresija može dovesti do povećanog unosa slatke hrane i pića. Međutim, nalazi podržavaju sve veći broj dokaza da ishrana i zdravlje creva mogu igrati ulogu u mentalnom zdravlju“, rekle su Debi Šokros i dr Viktorija Kronsten u saopštenju. U radu, autori su naveli da su obrazovanje, strategije prevencije i politike usmerene na smanjenje konzumiranja ovih pića hitno potrebne kako bi se ublažili simptomi depresije.
Međutim, Endru Mekvilin, profesor molekularne psihijatrije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, opisao je ovu tvrdnju kao zabrinjavajuću. „Ova izjava pretpostavlja da su autori pronašli jake i ponovljive dokaze da njihovo konzumiranje dovodi do depresije. Dokazi nisu dovoljno jaki da bi potkrepili ovakvu izjavu.“
Tagovi
