Proevropska partija u Moldaviji zadržala je većinu u parlamentu posle ključnih izbora održanih u nedelju, koje su mnogi posmatrali kao test da li će zemlja sa 2,4 miliona stanovnika nastaviti putem približavanja Evropskoj uniji ili će se ponovo okrenuti Moskvi, piše Gardijan.
Posle prebrojanih više od 99,5 odsto glasova, Partija akcije i solidarnosti (PAS) predsednice Maje Sandu osvojila je 50,03 odsto glasova, čime je obezbedila većinu u parlamentu od 101 mesta. Nasuprot tome, savez proruski orijentisanih partija, koji predvodi bivši predsednik Igor Dodon, dobio je 24,26 odsto.
Sandu nadmašila očekivanja
Sandu i njena stranka ostvarili su bolji rezultat nego što su ankete predviđale, jer se očekivalo da će PAS ostati najjača partija, ali bez dovoljne većine. Ovakav ishod znači da će predsednica imati čvršću osnovu za ispunjenje obećanja da Moldavija postane članica EU u narednoj deceniji.
Ovo je velika pobeda za Sandu, koja je svoj mandat zasnovala na proevropskom kursu i više puta optuživala Rusiju da pokušava da utiče na birače kroz pritiske i manipulacije u zemlji koja se nalazi između Rumunije i Ukrajine.
Reakcija Evrope
Rezultati su dočekani s olakšanjem u Briselu i evropskim prestonicama, gde je postojala bojazan da bi Moskva mogla da proširi uticaj u strateški važnom regionu.
Izborni dan protekao je uz brojne incidente – od sajber napada na izborni sistem do lažnih dojava o bombama na biračkim mestima u inostranstvu. Glasanje je završeno u 21 čas, a prebrojavanje se produžilo do kasno u noć.
Predsedničin savetnik Stanislav Sekrieru napisao je na mreži Eks da su „Moldavci glasali pod ogromnim pritiskom Rusije i njenih saradnika“. Rusija je, međutim, sve optužbe odbacila, nazivajući ih „antiruskim“ i „neutemeljenim“.
Posebno značajnu ulogu imala je dijaspora, koja uglavnom podržava proevropsku politiku. Sekrieru je naveo da su dojave o bombama upućene biračkim mestima u Briselu, Rimu i Ju-Es-Ej, upravo gde je glasala velika zajednica Moldavaca iz inostranstva.
Opozicija planira proteste
Dodon je najavio da će njegova stranka i saveznici prikupiti dokaze o nepravilnostima, te pozvao opoziciju na miran protest 29. septembra ispred parlamenta.
Sandu je, prilikom glasanja u Kišinjevu, pozvala građane: „Moldavija, naš dom, u opasnosti je i potrebna joj je pomoć svakog od vas. Možete je spasiti danas svojim glasom. Sutra može biti prekasno.“
Politička i ekonomska situacija
Od sticanja nezavisnosti 1991. godine, Moldavija se stalno koleba između približavanja EU i zadržavanja veza sa Rusijom.
Sandu, bivša zvaničnica Svetske banke, izabrana je 2020. na talasu antikorupcijskog raspoloženja. Njena vlada je prošlog oktobra organizovala referendum na kojem je tesnom većinom izglasano da članstvo u EU postane ustavna odredba. Tada je Sandu ponovo izabrana za predsednicu.
Moldavijom upravljaju i predsednik i premijer, kojeg bira parlament.
Ovogodišnju kampanju obeležile su optužbe za rusko mešanje – vlasti tvrde da je Moskva ulagale milijarde dolara u proruske partije, kupovinu glasova i propagandu protiv Zapada. Prema istraživanju agencije Rojters, čak su i sveštenici bili angažovani da ubede vernike da ne glasaju za PAS.
Dve proruske partije izbačene su iz izborne trke zbog nepravilnog finansiranja, što je izazvalo proteste opozicije i kritike iz Moskve.
Mešanje Rusije i sigurnosna pitanja
Rusija i dalje pruža utočište oligarhu Ilanu Šoru, koji je pod sankcijama SAD i EU, a za koga se smatra da stoji iza destabilizujućih kampanja u Moldaviji.
Zapadni diplomata u Kišinjevu izjavio je uoči izbora: „Mala je zemlja, ali posledice za Evropu mogu biti ogromne. Ako se Moldavija vrati Rusiji, to će biti ozbiljan problem za evropsku bezbednost.“
Prema navodima zapadnih obaveštajaca, Moskva je Moldaviju poslednjih meseci postavila kao „najveći spoljnopolitički prioritet posle Ukrajine“ i preustrojila tim koji se bavi ovom zemljom kako bi vodila agresivniju politiku.
Tagovi
