Bilo koja količina alkohola povećava rizik od demencije kasnije u životu, pokazala je nova studija koja dovodi u pitanje nalaze prethodnih istraživanja.
Univerziteti Oksford, Jejl i Kembridž opisali su svoja istraživanja o konzumiranju alkohola i riziku od demencije kao najsveobuhvatnije do sada, piše BBC.
Neka istraživanja sugerišu da malo konzumiranje alkohola, kao što je ispod sedam pića nedeljno, može biti neuroprotektivnije od potpunog odsustva alkohola. Međutim, te studije su se fokusirale na starije osobe i nisu pravile razliku između onih koji su nekada pili i onih koji nikada nisu pili, što je potencijalno iskrivilo rezultate, naveli su autori studije. Nova studija objavljena u časopisu BMJ Evidence-Based Medicine sugeriše da upotreba alkohola čak i u umerenim nivoima nema bezbedan prag kada je u pitanju zdravlje mozga. Dr Anja Topivala, viši klinički istraživač u Oksfordu, konsultant psihijatar i glavna autorka studije, rekla je da rezultati „osporavaju uobičajeno verovanje da su niski nivoi alkohola korisni po zdravlje mozga“.
Genetski dokazi
Genetski dokazi ne pružaju podršku zaštitnom efektu – u stvari, sugerišu suprotno. U novoj studiji istraživači su analizirali kako određeni geni povezani s alkoholom mogu uticati na to kako konzumiranje alkohola utiče na mozak.
„Čak i malo ili umereno pijenje može povećati rizik od demencije, što ukazuje da smanjenje konzumiranja alkohola u populaciji može igrati značajnu ulogu u prevenciji demencije.“
“Postoji 15% veći rizik od demencije za tri pića nedeljno u poređenju sa jednim pićem nedeljno tokom života“, kaže Topivala.
Nova studija je kombinovala podatke posmatranja više od pola miliona učesnika u programu „Milion veterana SAD“ i britanskoj biobanci. Istraživači su takođe istraživali veze između genetski predviđene verovatnoće konzumiranja alkohola i zloupotrebe alkohola kod više od 2,4 miliona učesnika u 45 pojedinačnih studija.
„Ovo je najveća studija na ovu temu, a kombinacija opservacionih i genetskih analiza bila je ključna.“
Kliničke posledice
Dr Džoel Gelernter, profesor na Univerzitetu Jejl i glavni autor studije, rekao je da će rezultati imati kliničke implikacije, jer je medicinsko znanje ranije potvrđivalo da bi malo konzumiranja alkohola moglo biti korisno za zdravlje mozga.
Dr Stiven Burges, statističar na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je: „Slučajna priroda genetskog nasleđa nam omogućava da uporedimo grupe sa višim i nižim nivoom konzumiranja alkohola na način koji nam omogućava da donesemo zaključke koji razjašnjavaju zabunu između korelacije i uzročnosti.
„Naši nalazi ne važe samo za one koji imaju određenu genetsku predispoziciju, već za svakoga ko odluči da pije, naša studija sugeriše da veća konzumacija alkohola dovodi do većeg rizika od demencije.“
Kada se konzumira
Međutim, s druge strane, ima i onih koji kažu da su opservacione studije ograničene.
„Ovo je prilično komplikovana studija koja pruža neke, ali ne i definitivne dokaze, da alkohol može da ošteti mozak bez obzira na to koliko se konzumira“, kaže neurolog dr Ričard Isakson, direktor istraživanja u Institutu za neurodegenerativne bolesti na Floridi.
„Na mojoj klinci, ljudima sa genetskom varijantom APOE4, koja je najčešći genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, kažemo da je najbolje ne konzumirati alkohol uopšte na osnovu dostupnh dokaza.“
Međutim, za ljude sa manjim genetskim rizikom za Alchajmerovu bolest, to često zavisi od „kada“ i „kako“ ljudi piju, dodao je. Na primer, dva pića pre spavanja na prazan stomak nekoliko noći imaće štetniji efekat po zdravlje mozga u poređenju sa jednim pićem nekoliko puta nedeljno uz ranu večeru.
Tagovi
