Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika, koji je na kioscima od četvrtka, 25. septembra, čeka vas ekskluzivni intervju sa Zoranom Stijovićem, nekadašnjim operativcem Državne bezbednosti, koji prvi put otkriva šta se dešavalo iza zatvorenih vrata Službe.
U razgovoru sa Dušanom Teleskovićem, Stijović govori o uništavanju više od 300.000 dosijea, propuštenoj prilici da se uhapsi Adem Jašari, kao i o dugim razgovorima sa Radetom Markovićem, bivšim načelnikom DB-a.
Od tajnih operacija i skrivenih dogovora do svedočenja koja bacaju novo svetlo na devedesete i početak dvehiljaditih — ovo je priča o čoveku koji je bio unutar sistema i koji danas, prvi put, javno govori o onome što je video i saznao.
SVE Tajne najvažnijeg operativca državne bezbednosti
Intervju Dušana Teleskovića sa Zoranom Stijovićem pokazuje kako su političke odluke oblikovale rad Državne bezbednosti i ostavile trajne posledice po društvo. Stijović ističe da je sistematsko uništavanje dosijea onemogućilo suočavanje sa prošlošću, dok je stopirana akcija hapšenja Adema Jašarija otvorila put kasnijoj eskalaciji sukoba.
„Alternativna istorija je vrlo zavodljiva kategorija koja tera na razmišljanje. Ona nije samo fikcija, već moćan alat za razumevanje ključnih tačaka u kojima su odluke ili slučajnosti promenile tok istorijskih događaja. I zato su insajderska svedočenja iz srca tajne službe veoma važna. Jedno od njih je i svedočenje Zorana Stijovića, penzionisanog operativca Državne bezbednosti“, piše Telesković.
Izazov „jedinstva“ pred studentima i opozicijom
Zoran Panović u svojoj analizi razmatra izazove „jedinstva“ u Srbiji, naglašavajući da dileme oko nastupa opozicije i studenata u jednom ili više frontova slabe potencijal njihove akcije. On ocenjuje da vanredni izbori nisu rezultat snage opozicije, već deo Vučićeve tehnologije vlasti i taktike demoralisanja protivnika. Prema njegovom viđenju, snaga studentskog pokreta zavisi od sposobnosti da se održi pritisak i da se formira jedinstveni front sa opozicijom, jer bi i sam čin raspisivanja izbora bio znak Vučićeve slabosti, ali i studentska pobeda.
„Nisam siguran ko je bio u to vreme predsednik Skupštine Srbije, možda i Dragan Maršićanin, možda i Oliver Dulić, možda je predsedavao sednici neko od potpredsednika, ali znam sigurno da je Tomislavu Nikoliću dao reč. Nikolić je izašao za govornicu sa poslovnikom u rukama, pročitao odredbu i lucidno odgovorio predsedniku Skupštine kako on ima pravo na reč na osnovu poslovnika, ’tako da ne bi ispalo da mi činiš’. Da se stvori takav utisak, koji poslanika opozicije odmah stavlja u inferiornu poziciju. U odnosu na velikodušnu vlast“, piše Panović.
„Čija je krasna zemlja Istra mila?“
Dopisivanje između Ante Tomića i Draže Petrovića, ove nedelje započinje Ante Tomić. On piše o svom iskustvu u Rovinju, ističući kako je istarski gradić uređeniji i civilizovaniji od mesta s kojih on i Draža dolaze. Kroz istorijske reference, poređenja gradova i lične utiske, Tomić naglašava kontrast između uređenosti Istre i haosa drugih delova zemlje i komentariše mogućnost kulturnog i civilizacijskog oporavka južnih krajeva.
„To pripadanje drugome i sada, nakon punih osam decenija, u jesen 2025. jasno se opaža na svakom koraku. Osjetim gotovo fizičku bol shvaćajući da, iako živim u istoj zemlji, pet sati vožnje odavde, Rovinj nema gotovo nikakve veze s mojim Splitom. Kakva je ovo Hrvatska, govorim ja sam sebi, sva pitoma, uredna, čista, bez bespravne gradnje i divljih deponija smeća? Gdje su im ustaški grafiti na zidovima? Totalno sam zbunjen da iz automobila na križanjima ne tutnji ni Thompson ni Ceca i nitko mi na ulici ne psuje mater četničku“, piše Tomić.
Velika evropska samoobmana
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, u tekstu „Velika evropska samoobmana“ pokazuje kako je Evropska unija decenijama negovala iluziju da je ravnopravan saveznik SAD, dok je zapravo ostala u klijentelističkom odnosu prema Vašingtonu. Pantelić zaključuje da će, ukoliko ne dođe do reindustrijalizacije i stvarne političke unije, EU ostati u ulozi vazala, bez lidera sposobnih da prevaziđu krizu.
„Amerikanci su ostali u Evropi posle Drugog svetskog rata jer su želeli da izbegnu treći svetski rat i u tome su uspeli. NATO, barem po mišljenju Trampovih najbližih savetnika, nije osnovan zato što su Amerikanci voleli Evropljane, već zato što nisu imali poverenja u njih da sami mogu da reše sporna pitanja i zato su ih stavili pod kontrolu. U Evropi se ukorenilo uverenje da EU nije u stanju, slikovito rečeno, da hoda bez američkih štaka“, piše Pantelić.
Kako je prištinski aerodrom pobedio u bombardovanju?
Aleksandar Radić u tekstu „Vojni dosije objekat Rudnik“ piše o ulozi prištinskog aerodroma tokom ratova devedesetih, sa posebnim fokusom na NATO bombardovanje 1999. godine i pokušaje da se uništi podzemni kompleks „Rudnik“. Radić zaključuje da su „Rudnik“ i piloti prištinskog aerodroma prošli kroz najteže udare NATO avijacije, ali da je objekat preživeo i ostao simbol otpornosti jugoslovenskog RV i PVO.
„U ratu 1991. i 1992. aerodrom Priština nije bio u centru krize, ali piloti iz 83. puka leteli su na borbene zadatke sa bihaćkog aerodroma, bratskog po arhitekturi podzemnih galerija. Za razliku od „Kleka“ koji nije proveren u ratu proleća 1999. godine „Rudnik“ je bio pod direktnim udarom američke avijacije. Pokušali su sa dvotonskom probojnom bombom uništiti jedan od dva otvora u planini Goleš i zarušili su luk ulaza. Kada su političari odlučili da je završen rat nakon 78 dana, iz „Rudnika“ izvučeni su avioni. Piloti 83. puka otišli su zauvek sa aerodroma Priština 11. juna 1999. godine“, piše Radić.
O paracetamolu i autizmu
Pavle Zelić piše kako je na bombastično najavljenoj konferenciji Donalda Trampa o autizmu glavna tema bio paracetamol, odnosno Tylenol, i tvrdnje da bi njegova upotreba u trudnoći mogla biti povezana sa rastom učestalosti autizma, dok su vakcine i Amiši takođe pominjani kao deo spekulacija. Zelić zaključuje da autizam nastaje složenom kombinacijom genetskih i faktora okruženja, dok društvene mreže i protivnici vakcina slave jednostavne, senzacionalističke narative.
„Isti onaj, malo je reći kompleksni spektar poremećaja za koji je trenutni sekretar za zdravstvo SAD Robert F. Kenedi Junior – na jednom od prvih sastanaka novog kabineta starog-novog predsednika Amerike Donalda Trampa još desetog aprila – obećao da će imati odgovor šta ga izaziva… u septembru. Mesec je na izmaku, a makar jedan direktan odgovor je javno iznesen na brifingu u Beloj kući sa najvišim zvaničnicima za pitanja zdravlja u Americi – i predsednikom, naravno“, piše Zelić.
Sport i roditeljstvo, teška problematika
Milan Damjanac piše kako Dragutin Topić, u ulozi oca i trenera svoje ćerke Angeline, iskreno priznaje unutrašnji sukob između ljubavi i disciplinske odgovornosti, govoreći da trener mora da kaže ono što otac nikada ne bi. Damjanac zaključuje da Topićeva iskustva prevazilaze atletiku i postaju univerzalna priča o roditeljstvu, samorefleksiji i potrebi da volimo nekoga dovoljno da ga pustimo da se sam izbori sa životom.
„Roditelji i deca u sportu su posebna i teška problematika, što zbog roditeljskih pritisaka i očekivanja, što zbog ozbiljnih pritisaka koje oseća dete. Još je teže ako je roditelj bivši, uspešni sportista. Postoji taj trenutak kada se ljubav prema detetu pretvori u potrebu za disciplinom, kada reči topline postanu oštre komande, i kada otac prestane da bude samo otac, a mora da bude trener. Dragutin Topić je u svojoj izjavi nakon bronzanog skoka ćerke Angeline izgovorio nešto što je retko ko imao hrabrosti da kaže naglas: ’Trener mora da bude džukela i da kaže ono što otac ne bi nikada’“, piše Damjanac.
Politička smena direktora Kinoteke i neizvesna budućnost FEST-a
Jugoslav Pantelić u intervjuu Branka Rosića ističe da je njegova smena sa mesta direktora Jugoslovenske kinoteke, formalno zbog isteka mandata, u stvarnosti bila politički motivisana i povezana sa njegovom podrškom studentskim inicijativama i saradnjom sa „nepodobnim“ autorima. Pantelić takođe izražava zabrinutost za budućnost FEST-a, smatrajući da aktuelna situacija ugrožava kontinuitet i značaj najvažnijeg filmskog festivala u Srbiji.
„Na sednici Vlade Srbije 11. septembra smenjen je Jugoslav Pantelić sa mesta direktora Jugoslovenske kinoteke. Iako je Panteliću istekao mandat, mnogi su razlog za smenu ipak videli u njegovoj saradnji sa studentima na Blokadnom Festu, ali i u gostovanju „nepodobnih“ autora na promocijama digitalno restauriranih klasika srpske kinematografije, dodeli nagrade takođe nepodobnom glumcu i režiseru“, piše Rosić.
Kako su umrli Pišonja i Žuga
Sejo Sexon, vođa legendarnog benda Zabranjeno pušenje, u intervjuu Branka Rosića opisuje dramatiku i nostalgiju svojih pesama, od tragične sudbine likova poput Pišonje i Žuge do iskustava iz ratnog Sarajeva i snimanja spota u zatvoru Zenica. Govori o svom učešću u formiranju novog primitivizma, značaju zajedništva na Balkanu i refleksijama o odgovornosti lidera iz bivše Jugoslavije, dok istovremeno ističe humor i kritički duh benda kroz godine.
„Krajem oktobra, tačnije 31. oktobra akustična verzija Zabranjenog pušenja, izvešće unplugged verzije njihovih hitova u MTS dvorani. O mnogim tim hitovima postoji svedočanstvo u nedavno objavljenoj knjizi „Pamtim to kao da je bilo danas“ vođe benda Seje Sexona i Bore Kontića. U njoj puno detalja i epizoda iz mirnodopskog, ratnog, pa ponovno mirnodopskog života benda Zabranjeno pušenje. Kako se Sejo od člana benda koji puni najveće jugoslovenske hale sada u ratnom Sarajevu vozi na snimanje „Top liste nadrealista“ dok snajper pogađa staklo kombija“, piše Rosić.
Biseri pogrešne percepcije Milana St. Protića
Svetislav Basara ove nedelje piše Miljenku Jergoviću o percepcijama Milana St. Protića i njegovim istorijskim konfabulacijama o Srbima i Hrvatima, ističući kako Protić vidi samo sopstvene projekcije, a ne stvarnu istoriju. Basara analizira i savremenu društveno-političku realnost Srbije i Hrvatske, posebno u vezi s pretećim grafitima, državnim aparatima i kolektivnim nesvesnim, ukazujući na latentnu opasnost i nefunkcionalnost vlasti.
„Daleko od toga, Miljenko, da mi adresiranje odgovornosti na Plenkovića i Božinovića izgleda kao hiperbola. Ti su svati najdirektnije odgovorni. Prvi kao šef izvršne vlasti, drugi kao šef policije. Ne mislim odgovorni u smislu da su naredili ili organizovali pisanje grafita – kako se, čini mi se Plenković, sasvim u srbijanskom rapaljskom duhu, “vadio” u stilu Ivice Dačića – odgovorni su jer je u rukama prvog sva državna vlast, a u rukama drugog svi aparati sprovođenja te vlasti“, piše Basara.
Iz nepoznate autobiografije Uroša Predića
Veljko Miladinović piše o prvom objavljivanju celokupne autobiografije čuvenog srpskog slikara Uroša Predića, otkrivajući do sada nepoznate zapise o njegovom radu na oslikavanju Njegoševe kapele na Lovćenu. Predić opisuje tehničke i fizičke izazove, uključujući noćenje u praznom svinjcu, problematičan transport mramornih ploča i rad u surovim vremenskim uslovima, ali i osećaj veličanstvenih prizora sa vrha Lovćena. Iako izbegava svečanosti i parade, njegovi detaljni zapisi pokazuju posvećenost umetnosti i lični način na koji je odavao poštovanje velikanu Vladiki Radu.
„Ko je 1946. godine, u novoj Jugoslaviji – a da to nije bilo priznanje na saslušanju Udbe – mogao da napiše sledeće rečenice i da to bude objavljeno kao da se ništa nije dogodilo: ’Osim crkvenih i slavskih slika, radio sam i mnoge portrete kralja Petra i kralja Aleksandra više puta… i patrijarha Dimitrija nekoliko puta… Za muzej kralja Petra, a to je vila na Dedinjskom putu, u kojoj je preminuo naš veliki kralj… kao i slike kralja Petra i cele dinastije Karađorđevića’, piše Miladinović.
O detinjstvu, sećanjima i prolaznosti
Goran Marković piše priču o slučajnom susretu sa staricom Danom, jedinom osobom koja ga se sećala iz detinjstva. Kroz lično iskustvo, Goran progovara o prolaznosti, sećanju i propuštenim prilikama. On s tugom opisuje kako je, preokupiran samim sobom, propustio da sazna više o njoj, što je rezultiralo gorkim kajanjem.
„Ovih dana se, prijatelju, stalno susrećem sa prolaznošću. To je, pretpostavljam, prirodno u našim godinama ali zbog toga nije manje bolno. Uostalom, mi se poznajemo skoro šezdeset godina pa je red da poneko iz naše generacije ispadne na nekoj krivini. Jedino, ponavljam, to te ne sprečava da razmišljaš o kraju, zar ne?“, piše Marković.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
