Nakon više od dve i po decenije neuspešnih pokušaja, Srbija se sprema za, kako najavljuju zvaničnici, novi „konačni obračun“ sa problemom nelegalne gradnje.
Predsednik Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali predstavili su juče plan za masovnu, digitalizovanu i ubrzanu legalizaciju čak 4,8 miliona objekata, uz istovremeno uvođenje „nulte tolerancije“ za svaku buduću divlju gradnju.
U prethodnih 25 godina su u primeni bila čak četiri zakona koji je trebalo da zaustave divlju gradnju i obezbede legalizaciju određenih objekata – ali sa skromnim rezultatima, o čemu svedoči i broj objekata za „masovnu legalizaciju“.
naknade po objektu, ne kvadratu
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je danas gostujući na TV Pink da će proces biti sproveden po simboličnim cenama „jer državi nije cilj da uzme novac“.
„Seosko domaćinstvo sa pomoćnim objektima…sve to se legalizuje za 100 evra“, izjavio je Mali.
Za stanove u prigradskim naseljima, prema njegovim rečima, cena će biti 200 evra, dok će u centrima gradova iznositi maksimalno do 1.000 evra po objektu.
Ključna novina je digitalizacija celog procesa, zasnovana na već postojećim trodimenzionalnim satelitskim snimcima cele zemlje, što bi, prema rečima ministra, trebalo da skrati postupak na “ mesece, a ne godine“.
Geneza ideje: od satelitskih snimaka do zakona
Ova ideja nije nova. Još pre tri godine, direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), Borko Drašković, najavio je da se radi na rešenjima za „masovnu legalizaciju“, ističući da je RGZ „zahvaljujući satelitskim snimcima evidentirao sve bespravno izgrađene objekte u Srbiji, što je i preduslov za postupak“.
Tada je ukazao da je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa ključni izazov.
Slične predloge godinama je iznosio i NALED, koji je u aktuelnoj Sivoj knjizi naglašavao da dosadašnji zakoni nisu dali rezultate i da je lokalnim samoupravama potrebno „preko 40 godina da ozakone sve trenutno nelegalne objekte“.
Oni su se zalagali za uspostavljanje jedinstvenog eRegistra, razdvajanje rešavanja imovinskih od urbanističkih pitanja i definisanje prioriteta.
„U praksi se dešava da nesavesni investitori uspevaju da ozakone ‘divlju gradnju’, dok za tu mogućnost ostaju uskraćeni savesni kupci“, navodi se u analizi NALED-a, ukazujući na manjkavosti prethodnih rešenja.
Uticaj na tržište nekretnina
Stručnjaci daju oprezne ocene kada je reč o eventualnom uticaju masovne legalizacije na tržište nekretnina. Milić Đoković, potpredsednik stručnog saveta u organizaciji „Klaster nekretnine“ za „Nedeljnik“ ocenjuje da neće doći do potresa,
„Neće svi požuriti da prodaju nekretnine, pošto se u ogromnoj većini slučajeva radi o stanovima i kućama koji su izgrađeni kako bi ljudi u njima živeli. Očekujem da će te nekretnine prodavati praktično samo onaj ko mora“, rekao nam je Đoković.
Kada je reč o cenama takvih objekata, Đoković kaže da je pitanje kako će tržište reagovati na nakretnine koje su „u nekim slučajevima građene i potpuno na divlje, bez tehničke dokumentacije, atesta…“.
„Mi ne odgovaramo za instalacije kakve ste vi postavili. Mi ne možemo da odgovaramo kao država za tehničke stvari, za upotrebne dozvole. Mi odgovaramo za upis prava svojine. Mi time u potpunosti uređujemo tržište nekretnina, od vas ne tražimo ništa osim sitnice (naknade)“, izjavio je juče Vučić prilikom predstavljanja mera koje bi trebalo da postanu deo zakona „Svoji na svome“.
kolika je vrednost divlje gradnje u srbiji?
Siniša Mali jutros je skrenuo pažnju da vlasnici nelegalnih objekata trenutno imaju „ogromne praktične probleme“.
„Taj objekat ne može da se prometuje, dakle ne možete da ga prodate. Ne možete da uzmete kredit i da stavite taj objekat pod hipoteku“, objasnio je.
Uvođenjem imovine u legalne tokove, vlasnici bi mogli da raspolažu njom, što bi moglo da aktivira trenutno uglavnom „mrtav“ kapital.
A kada je reč o vrednosti, član NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije, advokat Dejan Vuković, pre dve godine skrenuo je pažnju da puko množenje oko 5 miliona neevidentiranih objekata sa prosečnom vrednošću od 50.000 evra , govori o oko 25 milijardi evra potencijalnog kapitala u takvim nekretninama.
Tagovi
