Ekonomija Srbije u prvih sedam meseci 2025. godine beleži usporen, ali i dalje pozitivan trend, uz realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 2,2 odsto.
Ova procena, zasnovana je na najnovijim makroekonomskim analizama, koje opet ukazuju da industrijska proizvodnja preuzima ulogu ključnog nosioca rasta, dok drugi sektori i spoljni faktori pokazuju znake slabljenja.
rast u automobilskoj industriji, građevina u minusu
Prema publikaciji „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), pozitivan učinak industrije je sve izraženiji, što je posebno vidljivo u julu, kada je fizički obim proizvodnje bio veći za 5,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Analitičari ističu da se „automobilski sektor izdvaja kao ključni generator uvećanja proizvodnje prerađivačkog sektora i vrednosti robnog izvoza“.
Konkretan podsticaj ovom trendu dalo je pokretanje proizvodnje novog električnog modela automobila u kragujevačkoj fabrici, što je doprinelo da ova grana industrije generiše približno dve trećine ukupnog rasta prerađivačkog sektora u julu.
Sa druge strane, privrednu aktivnost opterećuje pad u građevinskom sektoru, koji je, za razliku od prethodne godine kada je pozitivno doprinosio rastu, sada postao najveći negativni faktor.
Ocenjuje se da je doprinos ovog sektora ukupnom kretanju BDP-a bio negativan, smanjujući ga za 0,5 procentnih poena.
dupliran deficit tekućeg računa
Spoljnoekonomska kretanja otkrivaju dublje izazove. Deficit tekućeg računa u prvoj polovini godine iznosio je 1,99 milijardi evra, što je za čak 92,5 odsto više u odnosu na isti period lane.
Ovakav rezultat je posledica kombinacije više faktora, uključujući „manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva, kao i većeg neto odliva dohotka po osnovu dividendi“, kako stoji u MAT-u.
Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u periodu januar-jun 2025. godine iznosio je 1,53 milijarde evra, što predstavlja značajno smanjenje od 40,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Istovremeno, priliv doznaka je smanjen za 15,9 odsto. Sa druge strane, zabeležen je porast odliva sredstava po osnovu isplate dividendi stranim investitorima, što dodatno opterećuje platni bilans zemlje.
Inflacija ponovo ubrzava
Nakon perioda usporavanja, inflatorni pritisci su ponovo ojačali sredinom godine. Međugodišnja inflacija je u julu dostigla 4,9 odsto, nastavljajući trend rasta zabeležen u junu (4,6%) i maju (3,8%).
Analiza MAT-a pokazuje da je na mesečni rast cena u junu i julu uticalo više faktora.
Kako se navodi, „u okviru bazne komponente, najveći doprinos mesečnoj inflaciji u junu pružilo je povećanje cena turističkih paket aranžmana“, uz rast cena lekova i iznajmljivanja stanova.
Istovremeno, kod nebaznih komponenti ističe se rast cena voća i svinjskog mesa.
Prognoze za kraj godine: inflacija na gornjoj ivici cilja
Uprkos izazovima, projekcije za kraj godine ukazuju na stabilizaciju ključnih pokazatelja.
Analitičari prognoziraju da će međugodišnja inflacija, merena potrošačkim cenama u decembru, iznositi 4,4 odsto.
Očekuje se da će industrijska proizvodnja na nivou cele 2025. godine ostvariti rast od 2,7 odsto, potvrđujući svoju ulogu oslonca privredne aktivnosti.
Rast BDP-a biće vođen domaćom tražnjom i industrijskim oporavkom, ali će konačan rezultat zavisiti od kretanja u globalnom okruženju i sposobnosti domaće ekonomije da se prilagodi smanjenom prilivu stranog kapitala.
Tagovi
