Više evropskih zemalja, među kojima Velika Britanija i Francuska, spremno je da pošalje stotine vojnika u Ukrajinu u okviru mirovnog sporazuma nakon okončanja sukoba, saopštili su izvori upoznati sa planom.
Prema navodima Blumberga, multinacionalni kontingent u prvoj fazi pružao bi podršku ukrajinskoj vojsci kroz obuku i logistiku, dok bi Sjedinjene Države doprinele obaveštajnom saradnjom, nadzorom granica i isporukom naoružanja. Evropski zvaničnici upozoravaju da bi politička i ekonomska nestabilnost u Londonu i Parizu mogla otežati sprovođenje ovog plana.
Izvori bliski situaciji ističu da je slanje britanskih i francuskih vojnika u Ukrajinu nakon okončanja sukoba bila tema sednice evropskih predstavnika održane 19. avgusta.
Paket bezbednosnih garancija za Ukrajinu koji je u pripremi predviđa multinacionalnu grupu evropskih vojnika, sa Velikom Britanijom i Francuskom kao glavnim učesnicima, koja će u prvoj fazi pružati obuku i pojačanje ukrajinskim snagama.
Pored toga, SAD će podržati ovaj plan razmenom obaveštajnih podataka, nadzorom granica i isporukom sistema protivvazdušne odbrane.
Vlasti Velike Britanije su takođe spremne da pošalju vojnike u Ukrajinu kao deo „koalicije voljnih“ radi obezbeđivanja vazdušne i pomorske odbrane, ali ne i za učešće u direktnim borbenim dejstvima, prenosi Gardijan.
Međutim, kako navodi Politiko, pozivajući se na neimenovanog evropskog diplomatu, Evropska unija smatra da bi politička slabost rukovodstva i teška ekonomska situacija u Velikoj Britaniji i Francuskoj mogli otežati realizaciju ovog bezbednosnog plana.
Nakon što je američki predsednik Donald Tramp obećao da će Amerika pomoći u zaštiti Ukrajine u okviru dogovora o prekidu rata, američki i evropski vojni planeri počeli su da istražuju moguće bezbednosne garancije.
Šefovi NATO-a sastaće se danas putem video poziva da bi razgovarali o bezbednosnim granacijama za Ukrajinu, kao i o mogućem putu zemlje nakon zaključenja sporazuma o prekidu vatre, objavio je Rojters.
ZELENSKI: SASTANAK SA TRAMPOM – „NAJBOLJI DO SAD“
Sastanak se dešava nakon drugog po redu gostovanja Zelenskog u Beloj kući, gde je ukrajinski predsednik sa Trampom razgovarao, između ostalog, i o ruskim zahtevima za teritorijalnu koncesiju.
Da je sastanak prošao mnogo bolje nego prošli put kad je dolazio u posetu, posvedočio je i sam Zelenski.
Zelenski je opisao sastanak sa Trampom kao „najbolji“ do sada, ističući „istinsko jedinstvo između Evrope i Sjedinjenih Država“.
Razgovarano je i o teritorijalnim pitanjima, a Zelenski je rekao da će to „pitanje ostaviti između sebe i Putina“.
Podsetimo, ruski zahtevi ispostavljeni tokom sastanka na Aljasci uključuju priznavanje ruskog suvereniteta nad ukrajinskim regionima Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, kao i pristanak Ukrajine na demilitarizaciju, neutralnost, bez stranog vojnog učešća i nove izbore.
SASTANAK PUTINA I ZELENSKOG KROZ DVE NEDELJE, LOKACIJA NEPOZNATA
Najvažniji pomak ostvaren je u pravcu konačnog omogućavanja da se Zelenski i Putin sastanu u naredne dve nedelje, što je Tramp izdejstvovao telefonskim razgovorom sa ruskim predsednikom dok je trajao sastanak sa Zelenskim i drugim evropskim zvaničnicima, rekao je jedan od učesnika sastanka, nemački kancelar Fridrih Merc.
Mesto i tačan datum sastanka nisu određeni, ipak, ukrajinski mediji spekulišu da bi sastanak mogao da se održi u Mađarskoj. Sa druge strane, francuski predsednik Makron juče je izjavio da bi sastanak Putina i Zelenskog trebao da se dogodi na „neutralnoj teritoriji“ i predložio Švajcarsku kao potencijalno mesto održavanja.
Pre sastanka održanog u ponedeljak u Vašingtonu, gde je američki predsednik Tramp dočekao svog ukrajinskog kolegu Volodimira Zelenskog, postojala je velika doza zabrinutosti u Ukrajini i zemljama zapadne Evrope da će Tramp popustiti pred Putinovim zahtevima.
Zabrinutost proizašla iz odluke da ukrajinski predsednik ne prisustvuje sastanku između Putina i Trampa na Aljasci, kao i verovanja da bi Tramp popustio pred ruskim pretenzijama na ukrajinsku teritoriju pod okupacijom, u želji da što pre završi rat koji traje već tri godine.
Ipak, prema informacijama koje je objavio Rojters, američki vojni planeri već su počeli sa planiranjem podrške koju bi Vašington mogao da pruži Ukrajini – osim nove pošiljke oružja.
PENTAGON PLANIRA, DA LI KREMLJ PRIHVATA?
Prema navodima vojnih zvaničnika, u američkom Pentagonu se već uveliko kreiraju planovi, ali su upozorili da će biti potrebno vreme da bi se odredilo šta je uopšte izvodljivo, a u isto vreme prihvatljivo za Kremlj.
Generalni sekretar NATO Mark Rute, rekao je nakon sastanka u Beloj kući da se razgovara o bezbednosnim garancijama „tipa Člana 5“ za Ukrajinu, nakon što je potvrdio da se o njenom članstvu u alijansi ne razgovara.
Jedna opcija je, prema navodima Rojtersa, slanje evropskih trupa pod američkom komandom u Ukrajinu. Jedinice poslate u Ukrajinu u tom slučaju ne bi nosile obeležja NATO alijanse, već svojih rodnih država.
U prilog toj ideji, portparolka Bele kuće rekla je na konferenciji za medije da bi SAD mogle da pomognu u koordinisanju bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Naravno, ovo nije konačno rešenje, a verovatnoća da će biti jako je mala, uzimajući u obzir stav Ruskog ministarstva spoljnih poslova koje isključuje mogućnost raspoređivanja NATO trupa u Ukrajini zarad obezbeđivanja mirovnog sporazuma.
TRAMP OBEĆAO POMOĆ IZ VAZDUHA
Premda je i sam predsednik Tramp javno isključio mogućnost raspoređivanja američkih vojnika u Ukrajini, sugerisao je da bi SAD mogle da pomognu na drugi način.
Tramp je u intervjuu na američkoj Fox televiziji rekao da postoji mogućnost da SAD pruži vazdušnu pomoć Ukrajini.
„Kada je u pitanju bezbednost, (Evropljani) su voljni da stave ljude na zemlju, mi smo voljni da im pomognemo sa stvarima, posebno, verovatno… vazduhom jer niko nema stvari koje mi imamo, zaista ih nemaju“, rekao je Tramp, premda nije pružio išta više detalja.
To ostavlja pitanje na koji tačno način SAD planiraju da pomognu Ukrajini iz vazduha; doturanjem još protivvazdušnih sistema; obezbeđivanje Ukrajinskog vazdušnog prostora ili pak nešto sasvim drugo.
Tagovi
