Medicinski časopis Lancet, izdavač nekih od najprestižnijih naučnih članaka, objavio je urednički tekst pod naziov „Srbija u Krizi“, u kom autori, osim pružanja podrške studentskoj borbi, pozivaju i na hitan odgovor na socio-politička pitanja pokrenuta studentskim protestom.
Prevod originalnog teksta objavljujemo u celini:
„U Srbiji su predavaonice ispražnjene mnogo pre kraja akademske godine“.
„Od novembra 2024. godine, hiljade studenata pokrenulo je blokadu univerziteta širom zemlje, zauzimajući kampuse kako bi zahtevali pravdu, transparentnost i demokratske reforme“.
„Protesti su pokrenuti smrtonosnim urušavanjem nadstrešnice novoobnovljene železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi i koje je postalo simbol ljudske cene sistemske korupcije“.
„Umesto da istraži tragediju, Vlada predsednika Aleksandra Vučića pojačala je represiju i prikazala studentske demonstrante kao pretnje koje podržavaju strane sile. Protestni pokret ponovo je skrenuo pažnju na Vučićev rastući autoritarizam i sve neliberalniji režim“.
„Uprkos suočavanju sa suzavcem i oružjem za kontrolu mase, uključujući navodno i zvučno oružje zabranjeno srpskim zakonom, pokret predvođen studentima ostao je miran i istrajan“.
„Tiha bdenja održavaju se širom zemlje svakog petka u 11:52, u trenutku kada se nadstrešnica urušila“.
„Grupa studenata je biciklima otišla od Novog Sada do Strazbura; drugi su završili ultramaratonsku štafetu od 1993 km do Brisela kako bi dostavili pismo Evropskom parlamentu sa svojim zahtevima“.
„Preko 3500 protesta i skupova zabeleženo je u martu i aprilu 2025. godine, i iako je pokret nazvan najvećom studentskom mobilizacijom u Evropi od 1968. godine, odgovor evropskih lidera bio je prigušen. Ovu tišinu je sve teže opravdati, posebno jer pokret naglašava eroziju tri stuba bitna za svako društvo: demokratije, obrazovanja i zdravlja“.
PAD LJUDSKIH SLOBODA U SRBIJI
„U poslednjoj deceniji, Srbija je zabeležila peti najveći pad u svetu po Indeksu liberalne demokratije, koji objavljuje švedski V-Dem Institut, i rangirana je na 41. mestu od 45 evropskih zemalja“.
„Srbija je takođe ocenjena samo kao delimično slobodna od strane Freedom House-a, globalne organizacije za praćenje građanskih sloboda“.
„Protesti odražavaju dublju krizu: eroziju javnih institucija koje treba da obrazuju, štite i brinu o stanovništvu. Među njima, zdravstvena zaštita se izdvaja kao moćan simbol sistemskog propadanja“.
„Godine nedovoljnog finansiranja, političkog mešanja u imenovanja i široko rasprostranjenih neformalnih plaćanja ostavile su zdravstveni sistem Srbije krhkim i nepoverljivim“.
„Više od 70% građana veruje da je medicinska profesija korumpirana. Svaki peti pacijent priznaje da je nezvanično plaćao za zdravstvenu negu. Medicinski stručnjaci se često imenuju zbog svojih političkih veza, a ne kvalifikacija“.
„Ova kultura klijentelizma i neprozirnosti stvorila je nejednakost, narušila poverenje i mnogima uskratila pravovremeno, efikasno lečenje“.
UTICAJ POLITIKE NA SRPSKO ZDRAVSTVO
„U međuvremenu, političko mešanje u zdravstvo preraslo je u zastrašivanje zdravstvenih radnika“.
„Izveštaji ukazuju da su zvaničnici povezani sa vladom vršili pritisak na lekare hitne pomoći da ne daju medicinsku dokumentaciju advokatima i grupama za ljudska prava koje su dokumentovale povrede povezane sa protestima“.
„Skupština zdravstvenih radnika Srbije pozvala je na okončanje, kako oni to nazivaju, politički motivisanih disciplinskih postupaka protiv osoblja koje je lečilo demonstrante. Zajedno, ovi događaji naglašavaju kako političko mešanje dopire do kliničke nege—gde se lečenje tretira kao neslaganje“.
„Sve ovo dodatno pogoršava izazove sa kojima se suočava već napaćen zdravstveni sistem Srbije“.
„Srbija ima jednu od najviših stopa emigracije među zdravstvenim radnicima u Evropi, sa nešto više od 300 lekara na 100.000 ljudi—što je među najnižim odnosima u Evropi. Niske plate i loši uslovi rada često se navode kao ključni razlozi za emigraciju, međutim, nedavni protesti ukazuju na širu krizu poverenja i morala—vođenu političkim mešanjem, malom institucionalnom podrškom i erozijom profesionalne autonomije“.
„Protesti su razotkrili surove realnosti zdravstvenog sistema Srbije: kada se sistemom upravlja političkim interesima i strahom umesto transparentnošću i zaslugama, pravednost, kvalitet i poverenje su nemogući“.
„Posledice su stvarne—izgubljeni životi, uskraćeno dostojanstvo i tihi egzodus“.
DEMOKRATSKI ZAHTEVI STUDENATA – ZAHTEVI ZA BOLJU NACIJU
„Studentski štrajkovi u Srbiji nisu akti prkosa naciji—oni su zahtevi za bolju naciju“.
„Studenti pozivaju na javne institucije koje su pravedne, transparentne i odgovorne, i na sisteme koji nagrađuju kompetentnost umesto političkih veza“.
„Ovo su demokratski zahtevi, ukorenjeni u uverenju da vlast treba da služi javnom dobru. Kada institucije zakažu, zdravstveni sistemi pate“.
„Korupcija i erozija javnog poverenja direktno ugrožavaju pružanje zdravstvene nege. Srbija je u krizi—a pukotine u njenoj demokratiji odražavaju se u neuspesima njenog zdravstvenog sistema“.
„Srbija se nalazi na raskrsnici“.
„Studentski protesti odražavaju snažan poziv na transparentnost, odgovornost i pravdu. Ako Vlada Srbije nastavi da odgovara represijom, a međunarodna zajednica ostane nema, erozija demokratskih institucija, društvenog poverenja i javnog zdravlja mogla bi biti nepovratna“.
„Iako nada u budućnost zasnovanu na ovim principima ostaje, njeno postizanje zahtevaće fundamentalnu promenu političke volje unutar Srbije i značajan angažman međunarodne zajednice“.
Tagovi
