Odlazak Dobrivoja Tanasijevića, poznatijeg kao Dan Tana, ostavio je iza sebe prazninu ne samo u Holivudu, gde je njegov restoran bio institucija, već i u Srbiji, za koju je do kraja života ostao duboko vezan.
Filmski producent, fudbalski vizionar i jedan od najpoznatijih ugostitelja na svetu, u velikom intervjuu za Nedeljnik u julu 2016. ispričao je svoju neverovatnu životnu priču Branku Rosiću i Miljani Nešković.
Prva ljubav i gvozdena Margaret Tačer
„Imao sam tri žene i ljubavnice, ali fudbal je fudbal“, odgovorio nam je na pitanje o svojoj najvećoj ljubavi. Njegova veza sa sportom nije bila samo navijačka; bio je duboko uključen u funkcionisanje Crvene zvezde, ali i engleskog fudbala u njegovim najtežim danima. Prisetio se ključnog sastanka sa Margaret Tačer, koja je odlučila da stane na put huliganizmu.
„U engleski fudbal sam ušao kad je bilo najgore. Od 1975. do 1990. bio je na granici da propadne. Međutim, umešala se Margaret Tačer. Na sastanku sa nama, vlasnicima klubova, dala nam je obimnu knjigu sa predlozima i rok od tri meseca. Rekli smo da je to glupost i da nemamo para za to. Onda je rekla da će država dati 50 odsto, a mi 50 odsto, ali da ni funta ne sme da se potroši na igrače. Sve mora da ide na stadione, da se skine žica, da se sedi. Njena poruka je bila jasna: ‘Ako to ne uradite, sledeće godine profesionalni fudbal se više ne igra’“, ispričao je Tana.
Istu strast i viziju imao je i za Crvenu zvezdu, u koju je došao sa snom da od nje napravi Barselonu, ali je naišao na zid.
„U Engleskoj klubovi pripadaju vlasnicima. Kod nas je udruženje građana. Uložio sam pare, tražio od uprave da uložimo još. Ali bilo je ljudi kojima se to nije svidelo. Tu su ljudi koji žive od fudbala, a ništa ne daju fudbalu. Ti ljudi su potplatili navijače da pevaju protiv mene. Kad sam video da navijači u Srbiji vladaju klubovima, bilo mi je jasno da ovde nema spasa.“
svi političari u srbiji su katastrofa
Iako je decenije proveo u Americi, pomno je pratio dešavanja u domovini, pa čak i finansijski pomagao promene u koje je verovao. To uverenje ga je, kako je sam rekao, skupo koštalo. Njegove reči o srpskoj politici bile su oštre i lišene svake iluzije.
„Političari su najveća šteta ove zemlje. Obećavaju i lažu, a ništa ne urade. Svi političari u Srbiji su katastrofa. Razočaran sam. Dao sam pare i kad je Demokratska partija dolazila, još u vreme Đinđića. Bio sam jedan od sponzora sa Zapada. To mi je najveća greška u životu“, rekao je bez zadrške.
Smatrao je da zemlju vode ljudi koji u životu ništa nisu radili osim politike. „Na Zapadu čovek postane advokat ili biznismen, uspe u životu, pa tek onda ulazi u politiku. A mi smo jedna komedija. Pogledajte ove što menjaju partije! Čas su ovde, čas onde. Oni partiju doživljavaju kao da je profesija, pa je menjaju. Tragedija.“
Kad ti Sinatra nudi 10.000 dolara, a Merilin Monro večera
Njegov restoran „Dan Tana’s“ bio je više od ugostiteljskog objekta – epicentar holivudskog života, mesto gde su se legende osećale kao kod kuće. Ali Tana je imao principe preko kojih nije prelazio, čak ni zbog najvećih zvezda. Priča o 80. rođendanu Frenka Sinatre to najbolje ilustruje.
„Sećam se, bio je utorak. Tada sam zarađivao 2.000 dolara za noć, a oni su nudili 10.000. Mnogo. Ali imali smo ljude koji su stalni gosti. Pitao sam ih da li bi makar stalne mušterije mogle da sede za šankom. Odgovor je bio da ne može niko i morao sam da odbijem. Posle toga njegova žena Barbara nikad više nije došla u restoran“, prisećao se Tana.
Bio je svedok poslednjih dana jedne od najvećih ikona 20. veka, Merilin Monro.
„Večerali smo zajedno dva-tri dana pre nego što je izvršila samoubistvo, mada ja ne verujem da je to uradila. Bili smo u restoranu ‘La Scala’. Sedeo sam za barom, a ona je bila sama i htela je da joj se pridružim. Pričala je o poslednjem braku, bila je potpuno nezadovoljna. U jednom trenutku je naručila još jednu porciju hrane, iako je bilo kasno. Bilo je tu nešto čudno. Posle dva dana sam čuo da se ubila.“
Zatvoren restoran zbog bombardovanja
Njegova vezanost za Srbiju i Jugoslaviju najočiglednije se pokazala 1999. godine. U trenutku kada je počelo bombardovanje, Dan Tana je doneo odluku koja je odjeknula u Americi.
„Kad je počelo bombardovanje, zatvorio sam restoran. Samo je tada bio zatvoren za 50 godina. Rekao sam da Amerikanci ne mogu da jedu u mom restoranu dok se bombarduje Jugoslavija. Onda su me napali svi radnici, ali Amerikanci su to podržali. Kad smo posle otvorili, nije bilo mušterije koja nije došla i rekla: ‘Podržavamo te sto odsto’.“
Tada je, zajedno sa Vladom Divcem i Karlom Maldenom, pokušao da preko svojih veza u Holivudu utiče na Bila Klintona da zaustavi napade, ali bezuspešno. „Reci Dan Tani da volim njegov restoran, ali ja vodim Ameriku“, glasio je Klintonov odgovor.
Kroz jednu rečenicu, Dan Tana je možda i najbolje opisao svoj životni put i fenomen uspeha. Na pitanje šta je uzdiglo njegov restoran, odgovorio je: „Moj restoran radi 52 godine. Za to vreme otpustio sam jednog čoveka, dobrovoljno nije otišao niko. Znači, plaćao sam dobro, svi su uvek bili zadovoljni. Uvek sam insistirao na kvalitetu, a ne na kvantitetu.“
Tagovi
