Hrvatska je nedavno napravila značajan zaokret u svom odnosu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), prešavši put od zemlje koja je primala pomoć do države koja sada učestvuje u finansiranju zajmova drugim članicama.
Sredinom aprila ove godine, Hrvatska narodna banka (HNB) je po prvi put učestvovala u finansiranju jednog zajma koji je MMF odobrio, čime se Hrvatska i formalno pridružila odabranoj grupi od pedesetak zemalja kreditora. Ovaj potez predstavlja simboličnu potvrdu ekonomske stabilnosti koju je zemlja dostigla tokom tri decenije.
Put pređen za tri decenije
Mnogi se, kako stručnjaci HNB podsećaju u analizi, još sećaju devedesetih i dvehiljaditih godina kada je Hrvatska, kao mlada država suočena sa ekonomskim izazovima, bila korisnik nekoliko finansijskih aranžmana i zajmova MMF-a.
Zeleno svetlo za promenu statusa stiglo je u januaru ove godine kada je, prema oceni stručnjaka MMF-a, hrvatska spoljna pozicija je ocenjena kao „dovoljno snažna“ da zemlja postane kreditor.
Kao ključne argumente za takav zaključak, MMF je naveo višegodišnji snažan privredni rast, praćen kontinuiranim smanjivanjem javnog i spoljnog duga, kao i poboljšanje salda tekućeg računa platnog bilansa.
Posebno je istaknut, kako se navodi u analizi, ulazak Hrvatske u evrozonu 2023. godine. Taj potez je, prema MMF-u, bio presudan jer je Hrvatska time ušla u krug država sa globalnom rezervnom valutom, što joj je drastično ojačalo finansijsku stabilnost i kredibilitet.
Drugačiji put Srbije: Zavisnost od spoljnog nadzora
Za to vreme, odnos Srbije sa MMF-om izgleda bitno drugačije.
U poslednjih pet godina, Srbija je praktično neprekidno pod nekom vrstom aranžmana sa Fondom. Najpre je to bio Instrument za koordinaciju politike (PCI), savetodavni aranžman bez povlačenja novca, koji je trajao od 2018. do početka 2023. godine.
Međutim, krajem 2022, usled energetske krize i globalne neizvesnosti, Srbija je prešla na značajno ozbiljniji stendbaj aranžman, vredan 2,4 milijarde evra.
Kada je taj aranžan istekao, Srbija je ponovo sklopila PCI aranžman krajem prošle godine.
MMF u Srbiji često služi kao spoljni kontrolor koji osigurava fiskalnu disciplinu i gura reforme javnih preduzeća, a trenutno su u fokusu mere u energetskom sektoru, kao i kod državnih i javnih preduzeća.
Kako funkcioniše klub poverilaca MMF-a
Uključivanje u Plan finansijskih transakcija MMF-a, gde se nalaze ekonomski najmoćnije zemlje sveta poput SAD, Japana, Kine i Nemačke, za Hrvatsku predstavlja potvrdu ekonomske zrelosti.
Mehanizam ovog kreditiranja je, međutim, drugačiji od klasičnog zajma.
Kada MMF odobri pomoć nekoj zemlji, on poziva države kreditore, poput Hrvatske, da obezbede deo sredstava. Hrvatska narodna banka tada, po nalogu MMF-a, uplaćuje traženi iznos, recimo 25 miliona evra, na račun zemlje korisnice pomoći.
Ključno je, međutim, šta se dešava zauzvrat. U istom trenutku, za taj isti iznos povećava se takozvana rezervna pozicija Hrvatske unutar samog MMF-a.
U suštini, Hrvatska ne daje direktan zajam drugoj državi, već svoja sredstva pretvara u visoko likvidno i sigurno potraživanje od MMF-a, koje postaje deo njenih međunarodnih rezervi i na koje dobija kamatu, objasnili su stručnjaci HNB u analizi.
Tagovi
