U jeku sprovođenja velikog investicionog ciklusa, oličenog u projektima EXPO 2027 i programu „Skok u budućnost“, Ministarstvo finansija je (konačno) pripremilo nacrt Koncepta politika u oblasti javnih investicija.
Iako dokument proklamuje visoke ciljeve poput transparentnosti i efikasnosti, njegova najveća vrednost potencijalno leži u retko viđenoj dozi samokritike, odnosno detaljnom popisu sistemskih nedostataka koji godinama otežavaju pametno i odgovorno trošenje novca poreskih obveznika.
Samokritika iz Nemanjine 11
U samom vrhu liste nedostataka nalaze se „izuzeci od primene Uredbe o kapitalnim projektima“. U praksi, to znači da upravo oni najveći i politički najvažniji projekti, proglašeni za „projekte od posebnog značaja“, kao i oni iz domena javno-privatnog partnerstva, često zaobilaze standardne procedure provere i kontrole.
Dokument priznaje da zbog toga Sektor za kapitalne projekte „nema dovoljno informacija o projektu pre njegove realizacije“, što je priznanje sistemske rupe kroz koju prolaze poslovi vredni stotine miliona evra.
Da su ovi izazovi urgentni, potvrđuje i Nacrt fiskalne strategije za 2026. godinu, koji predviđa da javne investicije ostanu „na visokom nivou od oko 7% BDP-a“.
U praksi, to znači ulaganja u projekte ogromne vrednosti, poput programa za izgradnju komunalne i kanalizacione infrastrukture vrednog 367,9 milijardi dinara, autoputa Pojate-Preljina (Moravski koridor) od 252 milijarde ili rekonstrukcije pruge Beograd-Niš procenjene na 208,6 milijardi dinara.
Transparentnost kao bolna tačka
Dalje, Ministarstvo ukazuje na „nedostatak detaljnijih kriterijuma“ za izbor i rangiranje projekata. Postojeći sistem, kako se navodi, ne pruža pouzdanu osnovu za adekvatno rangiranje, što otvara vrata arbitrarnosti i favorizovanju projekata koji nisu nužno najisplativiji ili najpotrebniji.
Rešenje se nudi u uspostavljanju nove, detaljnije metodologije, ali ostaje pitanje da li će ona biti dovoljno otporna na političke pritiske.
Koncept ukazuje na „nepotpunu transparentnost“ i konstatuje da pravni okvir ne obavezuje na objavljivanje detaljnih izveštaja o napretku projekata, utrošenim sredstvima po fazama ili proceni uticaja na životnu sredinu.
Kao rešenje predlaže se uvođenje obaveznih javnih izveštaja, što bi, ukoliko se sprovede, predstavljalo značajan iskorak. Na listi problema su i tehnički, ali suštinski nedostaci, poput nepovezanosti ključnih informacionih sistema – baze za praćenje investicija (PIMIS) i sistema za izvršenje budžeta (SPIRI) – što direktno utiče na lošu koordinaciju i planiranje.
Usklađenost planova i realnosti
Strategija istovremeno poziva na „dalje jačanje mehanizama kontrole i unapređenje transparentnosti u upravljanju kapitalnim projektima“, čime se praktično priznaje da se planira ogromna potrošnja unutar sistema za koji se zna da ima ozbiljne manjkavosti.
Budući Koncept politika javnih investicija Ministarstva finansija je zato više od pukog plana, već svojevrsna dijagnoza stanja, a u toku su javne konsultacije, i to do 26. avgusta.
Međutim, pravi test toga da li je i ovaj dokument tek još jedan „papir“ biće da li će predložena rešenja, poput ukidanja izuzetaka i jačanja kontrole, zaista biti primenjena u praksi ili će ostati spisak dobrih namera dok se milijarde evra budu trošile po starim, netransparentnim navikama.
Tagovi
