Zbog nedostatka padavina i visokih temperatura, čak 85 odsto reka je na biološkom minimumu, a pojedine su već potpuno presušile, upozorava Jelena Jerinić, šefica Odseka za hidrološke prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda, piše RTS.
„Male reke u pojedinim krajevima već su presušile. Neke će tek presušiti, kao što je slučaj sa Jesenicom, a neke beleže novi istorijski minimum, poput Velike Morave kod Varvarina“, navodi Jerinićeva.
Prema rečima Jerinić iz RHMZ-a, vodostaji velikih reka u Srbiji su trenutno u granicama prihvatljivog, uprkos dugotrajnim sušnim periodima.
„Kada je reč o većim rekama, možemo biti relativno zadovoljni s obzirom na sve okolnosti. Vodostaji su u domenu srednje niskih do srednjih vrednosti, izuzev Velike Morave, koja je već nekoliko meseci na niskom nivou. Ono što je važno — plovidba nigde nije obustavljena“, naglasila je Jerinićeva.
KRITIČNE TAČKE ZA REČNI SAOBRAĆAJ
Ipak, pojedine deonice i dalje predstavljaju kritične tačke za rečni saobraćaj, posebno za manja plovila.
„Kritična je Morava zbog malih plovila koja njom plove, kao i Sava uzvodno od Beograda, gde su plovidbeni nivoi izuzetno niski“, pojasnila je Jerinićeva.
Objašnjava da stabilnost vodostaja velikih reka u velikoj meri zavisi od dotoka iz inostranstva, odnosno od padavina u Evropi.
„Zahvaljujući padavinama na izvorištima velikih reka, trenutna situacija je relativno povoljna. Nigde nije obustavljena plovidba“, dodaje ona.
HIDROLOŠKA SITUACIJA UTIČE NA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE
Hidrološka situacija u Srbiji direktno utiče i na proizvodnju električne energije u hidroelektranama, posebno u letnjim mesecima kada je potrošnja visoka.
„Hidroelektrana Đerdap imala je korist od porasta vodostaja Dunava tokom prethodnih meseci, pa je trenutni protok oko 3.500 kubika u sekundi, što omogućava stabilnu proizvodnju struje“, navela je Jelena Jerinić iz RHMZ-a.
Međutim, neke druge elektrane se suočavaju s izazovima.
„Za razliku od Đerdapa, hidroelektrane u Bajinoj Bašti i Zvorniku imaju problema, jer je vodostaj na Savi veoma nizak“, upozorava Jerinićeva.
ŠTA TREBA DA SE DESI DA BI SE SLIVOVI OŽIVELI?
Iako je najavljena promena vremena, u narednim danima ne očekuju se značajnije padavine, upozoravaju iz RHMZ-a.
„Potreban nam je jak ciklon sa velikom količinom padavina — najmanje od 100 do 200 litara po metru kvadratnom, i to u kontinuitetu od nekoliko dana. Tek tada bi se mogli napuniti zemljišni rezervoari i pokrenuti oživljavanje slivova“, objašnjava Jerinićeva.
Sve hidrološke službe nalaze se na terenu i sprovode kontinuirano praćenje stanja na rekama, naglašavaju iz Zavoda.
„U ovakvim situacijama aktiviramo pojačan nadzor. Praćenje vodostaja traje 24 sata dnevno, a sve informacije se redovno razmenjuju između službi“, zaključila je Jerinićeva.
Tagovi
