Evropska unija i njene najvažnije članice su investirale sav svoj geopolitički kapital u izgradnju multilateralizma i ove nedelje su primorane da se suoče sa trijumfom bilateralizma: američko-ruskim samitom na Aljasci, sa Evropom i Ukrajinom kao pukim posmatračima iz daljine. Nakon kraja Hladnog rata, prvi put se o Evropi odlučuje bez Evropljana. Sa samitom na Aljasci se drži opelo međunarodnom pravu i promoviše se „pravo sile“. Ko raspolaže silom sedi za stolom, ko je ima malo ili je nema uopšte nije ni u sobi.
Proteklih dana nemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer naizmenično su zvali Trampa i ubeđivali ga da je potrebno prisustvo Zelenskog i predstavnika EU. Uzalud, Tramp je odlučio da ovu partiju odigra jedan na jedan sa ruskim predsednikom Putinom.
Evropljanima je ostalo samo da potvrde principijelne pozicije da nije prihvatljivo da se o Ukrajini donose odluke bez Ukrajinaca, da agresor bude nagrađen i da zaustavljanje ratnih dejstava bude iskorišćeno od Rusije za novo naoružavanje, pozicioniranje i zatim novi napad. „Iskustvo nas uči da se Putinu ne može verovati“, suština je poruke evropskih lidera Trampu.
Izbor Aljaske podvlači bilateralni karakter samita. Ne postoji mesto na planeti koje ima tako jak američko-ruski prizvuk a uz to je prilično daleko od Ukrajine i Evrope a blizu Rusije. Nije za potcenjivanje ni činjenica da na američkom tlu nismo imali samit na vrhu Vašingtona i Moskve od 2010. godine kada su se na obali reke Potomak sreli Barak Obama i Dmitrij Medvedev.
Nema prostora za skandalizovanje. Toliko prozivani „korejski primer“, odnosno razgraničenje Severne i Južne Koreje, bio je plod bilateralnog dogovora SAD i Kine, bez Korejaca. I Evropa pamti „Minhenski sporazum“ kada su Britanci i Francuzi na jednoj strani i Nemci i Italijani na drugoj, krojili granice Čehoslovačke, bez Čehoslovaka.
Prethodnih dana je kružilo nekoliko mogućih rešenja za okončanje ruske invazije na Ukrajinu. Zajedničko im je da predviđaju dva različita momenta: primirje uz određene uslove Moskve i zatim otvaranje pregovora za dugotrajno rešenje.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI OD ČETVRTKA MOŽETE PRONAĆI NA KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
