Moguće je umreti od tuge i slomljenog srca nakon smrti voljene osobe, posebno ako je tuga ogromna, pokazuju nova istraživanja.
Ožalošćeni bliski članovi koji su iskusili „visok nivo“ simptoma tuge imali su veću verovatnoću smrtnosti u narednih 10 godina nakon smrti voljenih nego oni koji su iskusili „izak nivo“ tuge, otkrila je studija objavljena prošle nedelje u časopisu Frontiers in Public Health, piše CNN.
U studiji su istraživači tragali za dugoročnim zdravstvenim ishodima ožalošćenih rođaka u Danskoj u periodu od 10 godina, podelivši 1.735 učesnika u grupe koje su iskusile pomenuti nizak i visok nivo simptoma tugovanja.
Devet simptoma
Tokom tog perioda, 26,5 odsto ispitanika onih koji su ispoljili visok nivo tuge je preminulo, u poređenju s 7,3 odsto onih koji su manje bili ožalošćeni.
Ovaj „visok nivo“ tuge definiše se kada osoba doživljava više od polovine od devet simptoma koje su izdvojili istraživači. To uključuje i osećaj emocionalne utrnulosti ili da je život besmislen; teškoće u prihvatanju gubitka; i zbunjenost oko sopstvenog identiteta.
Od učesnika je zatraženo da popune upinike pre uključivanja u studiju, kao i šest meseci odnosno tri godine nakon smrti voljene osobe, kako bi se utvrdilo njihovo stanje. Posmatrano je i koliko često su učesnici studije imali kontakata sa zdravstvenim sistemom, pa je utvrđeno da su oni sa jakim simptomima tugovanja takođe koristili više antidepresiva, ali i tražili pomoć od centara za mentalno zdravlje kao i primarnu zaštitu (praktično domova zdravlja).
„Izgleda da su oni s jačim ishodom tugovanja bili ranjivija grupa i pre smrti voljenih, s potrebom za posebnom pažnjom“, rekla je koatorka studije Mete Kjergard Nilsen, istraživač na Univerzitetu Orhus u Danskoj.
Dodatna podrška
„Njima je možda potrebna dodatna podrška. Mogu doživeti patnju i imati poteškoća u suočavanju sa situacijom.“ Ona je ukazala na prethodne studije koje su istakle da nizak socioekonomski status, loše samoprocenjeno zdravlje i jači simptomi depresije i anksioznosti jesu faktori koji doprinose prekomernom tugovanju.
„Nije me posebno iznenadilo što ovaj poseban oblik stresa, iako dugotrajan, ima štetan efekat na telo. Može se manifestovati posebno kao srčana bolesti, ali i kao nešto drugo“, kaže Sian Harding, kardiolog i profesor emeritus na Imperijal koledžu u Londonu.
Od ranije se zna da postoji i akutni efekat žalosti na zdravlje srca, dodaje ona. Jedno srčano stanje poznato kao sindrom slomljenog srca, nazvano kardiomiopatija, izazvana stresom ili Takocubo kardiomiopatija, akutni je fenomen izazvan intezivnom stresnom situacijom, poput gubitka voljenih. Produženi stres izazvan žalošću takođe može da izazove povišen krvni pritisak, povišen kortizol, povećan rizik od dijabetesa i loše mentalno zdravlje, rekla je Harding. Takođe je pomenula da su neka prethodna istraživanja sindroma slomljenog srca otkrila da neki ljudi umiru na godišnjicu smrti svojih voljenih.
Rezultati najnovije studije ukazuju na to da bi zdravstveni radnici trebalo da „budu u stanju da otkriju uznemirene ožalošćene rano u toku bolesti pacijenta i ponude“ dužu podršku.
Tagovi
