Izjava guvernerke Jorgovanke Tabaković da je predsednik Aleksandar Vučić „sugerisao“ poteze u vezi sa zlatnim rezervama otvorila je pitanje o granicama uticaja i stepenu nezavisnosti Narodne banke Srbije.
Gostujući na TV Informer, guvernerka je opisala kako je došlo do kupovine zlata u inostranstvu. „Jorgovanka, kako stoje stvari, a što ne biste kupili i malo zlata u inostranstvu? Ja jesam guverner, ali odluka o takvoj vrsti ulaganja nije moja, koliko god ja imala položaj u Ustavu. Takve odluke se donose u saradnji i uz podršku predsednika države i u dogovoru sa Vladom Srbije“, prepričala je Tabaković razgovor sa predsednikom,
Dodala je i da je 2021. godine, pošto ju je pitao „gde nam je ono zlato?“ organizovala povratak 12 tona plemenitog metala u Srbiju.
crvene granice uticaja
Zakon o Narodnoj banci Srbije (NBS) već je drugom članu vrlo jasan. U njemu se navodi da je NBS „samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija“ i da njeni organi „u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica“.
Zakon dalje precizira da državni organi „ne mogu ugrožavati samostalnost i nezavisnost Narodne banke Srbije, niti mogu vršiti uticaj na NBS“.
Postavlja se pitanje da li je predsednikova „sugestija“, a potom i javno saopštavanje guvernerke o toj sugestiji, u suprotnosti sa slovom zakona koji izričito brani instituciju od bilo kakvog spoljnog uticaja.
đukić: potrebne ustavne promene
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić nije želeo da komentariše konkretan slučaj, ali je ukazao na potrebu za dubljim, sistemskim promenama kako bi se nezavisnost NBS istinski osigurala.
Prema njegovom mišljenju, problem leži u postojećem modelu funkcionisanja, u kome postoji samo jedan organ odlučivanja.
Zato predlaže ustavne promene koje bi uvele Monetarni odbor kao ključno telo.
„Pet ljudi da sedi u tom monetarnom odboru, tehnokrata, vrhunskih profesionalaca koji bi bili birani po kriterijumima koji propisuju upravo centralne banke u svetu koje najbolje rade taj posao.“ Takav model, tvrdi on, uveo bi i individualnu odgovornost, jer bi se nakon svake odluke moglo „objavljivati ko je za šta glasao“ kada je reč o merama monetarne politike.
ugledati se na FED
Kao primer istinski otporne institucije, Đukić navodi američke Federalne rezerve (FED), čiji je mehanizam, uspostavljen još 1913. godine,
„Toliko je efikasan da ga ni najjači politički pritisci ne mogu poljuljati. Čak ni oštri verbalni napadi predsednika SAD Donalda Trampa na prvog čoveka FED-a, Džeroma Pauela, nisu uzdrmali instituciju“, naglašava naš sagovornik.
Taj slučaj je, prema Đukićevim rečima, ostao praktično bez odjeka i kod Džeroma Pauela i kod članova odbora guvernera, pa smatra da su Pauel i njegov tim demonstrirali kako se zaista realizuje faktička odgovornost, ne samo prema izvršnoj vlasti, nego i prema javnom interesu .
Tajna je, zaključuje Đukić, u sistemu koji onemogućava da jedan predsednik imenuje većinu članova odbora, ali i u potpunoj transparentnosti i stalnoj komunikaciji sa javnošću, čime se odgovornost polaže građanima, a ne političarima.
Tagovi
