U Americi upravo pratimo kako izgleda kad pokušavaš da promeniš temu. I to od čoveka kome to uspeva 50 godina. Sigurno znate dosta oko „Epstin fajlova“, i ovoga šta radi Tramp kako bi sklonio temu koju je otvorio Mask posle burnog razvoda. Sve dalje je klasičan spin: otvara dokumentaciju Martina Lutera Kinga, iako je porodica tražila da se to ne radi zbog Huvera koji ga je godinama satanizovao, šeruje AI hapšenje Obame i optužuje njega za državni udar, koji je Tramp pokušao četiri godine nakon što je Obama prvo veče priznao poraz svoje kandidatkinje.Sve će biti okej… dok se ne zarati oko toga.
Tramp nije strateg, već čovek koji smišlja najbolji naslov 50 godina. I to jesu današnje društvene mreže, tzv. „attention economy“, ili „ekonomija pažnje“, u kojoj je najveći resurs – dakle – ljudska pažnja. I platforme, i političari, i novi mediji preprodaju tuđu pažnju. To je biznis u kome je najvažniji klik, do koga se najlakše, i najjeftinije, dolazi ekstremnošću. Pobeđuju i to pravilo najglasniji, najradikalniji, i – ono što je najsigurnije – najbizarniji likovi.
Algoritam ovog doba. Pobeda prvog reda na inauguraciji američkog predsednika, uz nekoliko ljudi koji nisu bili tu. Imate sjajan tekst Pavla Zlatića o Piteru Tilu, koji stoji iza svega ovoga, koji je napravio Džej Di Vensa, a koji se – JD – vratio sa tajnog sastanka s Mardokom. Kao da posmatramo Bondov film u kojem je Til vlasnik Spektre, a mačka koju mazi Mask. Ili budući predsednik Džej Di.
No, on za to svoje ima i filozofski pravac koji se naziva „accelerationism“, za ovu priliku da ga prevedemo jednostavno – „akceleracionizam“.
Ceo uvodmik pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
