Raiffeisen banka povećala je projekciju međugodišnje inflacije za kraj 2025. godine sa 3,5 na 3,9 odsto, navodeći kao ključni razlog neizvesnu poljoprivrednu sezonu i posledični rast cena hrane.
Ova korekcija dolazi nakon što je inflacija u junu, podstaknuta upravo poskupljenjem hrane i energenata, ubrzala na 4,6 odsto međugodišnje, čime je prvi put nakon nekoliko meseci izašla iz ciljanog okvira Narodne banke Srbije, koji iznosi tri odsto sa odstupanjem od plus ili minus 1,5 procentnih poena.
prognoze rasta cena od 3,1 do 3,7 odsto
Stručnjaci iz publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) dele sličnu zabrinutost i u svojim analizama ističu da će se pritisak na cene hrane nastaviti usled nepovoljnih vremenskih uslova, što opravdava reviziju prognoza naviše.
Dok MAT trenutno projektuje stopu inflacije od 3,5 odsto u decembru u odnosu na isti mesec prošle godine, ekonomisti okupljeni oko biltena Kvartalni monitor (QM) u svojoj poslednjoj analizi pre junskih podataka, predviđali su da bi prosečna inflacija u 2025. mogla iznositi oko 3,7 odsto uz napomenu da rizici od ponovnog ubrzanja nisu nestali.
Zvanična majska projekcija Narodne banke Srbije bila je optimističnija i predviđala je dalji pad inflacije na oko 3,1 odsto do kraja godine, ali je i sama centralna banka u svom majskom Izveštaju o inflaciji analizirala i alternativne scenarije.
U pesimističnom scenariju, koji podrazumeva lošu poljoprivrednu sezonu, prosečna inflacija u 2025. godini bila bi viša za 0,3 procentna poena od osnovne projekcije. Nasuprot tome, optimističan scenario, sa poljoprivrednom proizvodnjom iznad proseka, spustio bi inflaciju za 0,2 procentna poena. Treći scenario, koji analizira slabljenje globalnog protekcionizma, takođe bi doveo do niže inflacije za 0,1 procentni poen u odnosu na osnovni scenario.
JUNSKI HLADAN TUŠ ZA OPTIMIZAM
Junska inflacija je potvrdila da su ti rizici bili opravdani. Na mesečnom nivou, cene su porasle za 0,9 odsto, što je najviši mesečni skok u poslednjih godinu dana.
Narodna banka Srbije objašnjava da su visoke temperature i nedostatak padavina doveli do mesečnog rasta cena voća od čak 11,4 odsto, dok je izostalo sezonski uobičajeno pojeftinjenje povrća. Uz to, poskupelo je i sveže meso, pa je hrana na godišnjem nivou u junu bila skuplja za 7,4 odsto.
Iako je ukupna inflacija izašla iz cilja, posebnu pažnju ekonomista privlači kretanje bazne inflacije, koja je u junu iznosila 4,7 odsto. Ova mera, koja isključuje promenljive cene hrane i energenata, ključni je pokazatelj unutrašnjih, fundamentalnih pritisaka na cene u jednoj ekonomiji.
Njena relativna stabilnost na ovom nivou pruža dvostruku poruku. Sa jedne strane, to što nije značajnije ubrzala potvrđuje da nagli skok ukupne inflacije nije posledica opšteg pregrevanja privrede, već privremenih šokova u poljoprivredi.
kočnica za spuštanje ključne kamatne stope
Sam nivo bazne inflacije od 4,7 odsto, koji je iznad gornje granice cilja, signalizira da su domaći inflatorni pritisci, poput rasta zarada i tražnje, i dalje veoma snažni i tvrdokorni, što Narodnoj banci ne ostavlja prostor za opuštanje monetarne politike.
Upravo zbog ovih kretanja, Izvršni odbor NBS je odlučio da zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto, ostajući oprezan.
Dok finansijski sektor i dalje očekuje da će se inflacija vratiti u cilj (projekcija od 3,5 odsto za godinu dana unapred), privrednici su pesimističniji i projektuju inflaciju od 5 odsto. Dalji tok događaja do kraja godine presudno će zavisiti od toga hoće li se ostvariti crni scenario sa lošom poljoprivrednom sezonom, što bi moglo zadržati inflaciju na višem nivou duže od očekivanog.
