Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da je usvajanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, „istorijska odluka za državu“, ocenivši to i kao pobedu znanja, nacionalne odgovornosti i suverenog prava Srbije da svoju decu obrazuje prema sopstvenim vrednostima i standardima.
Narodni poslanik Miloljub Albijanić, bivši direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva kaže za Nedeljnik da Predlog zakona favorizuje javnog izdavača u državnom vlasništvu i javnu štampariju čim praktično eliminiše konkurenciju privatnih izdavača.
Cilj konkurencije je poboljšanje kvaliteta i unapređenje obrazovnog procesa. Prema članu 82. Ustava „ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.“
Prema tome, Predlogom zakona direktno se krši Ustav i eliminiše konkurencija na tržištu udžbenika i stvara neravnopravnost privatnih izdavača, jer se favorizuje javni izdavač u državnom vlasništvu Republike Srbije (i javni štampar!).
Sledeći član Ustava propisuje da „svi imaju jednak pravni položaj na tržištu“ i „zabranjeni su akti kojima se, suprotno Zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja, dok prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu Zakona, ne mogu Zakonom biti umanjena“. Primenom Predloga zakona i davanjem prava da udžbenike izdaje isključivo jedan javni izdavač uspostavlja se ekskluzivni monopolski položaj javnog izdavača, čime se eliminišu privatni izdavači.
Ustavom je izričito propisano da je zabranjeno stvaranje monopola. Privatni izdavači, koji su decenijama investirali u ljude i opremu, eliminišu se sa tržišta, prisiljavaju da otpuštaju autore, zaposlene, gube poslovne prostore, magacine, preti im se potpunim gubitkom posla i nanosi im se nepopravljiva šteta, koju će država Srbija morati da nadoknadi u međunarodnoj arbitraži.
Rekli ste da Predlog zakona o udžbenicima stvara monopol i krši principe slobodne konkurencije. Kako biste povezali ove tvrdnje sa obavezama Republike Srbije prema Evropskoj uniji, posebno u kontekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)?
Prema potvrđenim međunarodnim ugovorima država Srbija obavezala se na prihvatanje pravila međunarodnog prava. Prema članu 73. SSP, u skladu sa njegovom primenom, u meri u kojoj može uticati na odnose između EU i Republike Srbije moraju se usaglašavati one prakse koji imaju za predmet ili efekat sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje konkurencije; zloupotrebu dominantnog položaja; mora se sprečiti “svaka državna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem prednosti određenim preduzećima ili proizvodima” a država ovim predlogom omogućava javnom izdavaču dominantan (čak monopolski) položaj na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje.
Ovo je ekstremni oblik zloupotrebe, ukidanja konkurencije i stvaranja monopola. Konkurencija je doprinela velikim aktivnostima izdavačkih kuća (veliki broj zaposlenih) i konkurencija je doprinela angažovanju velikog broja štamparija i njenih kapaciteta.
Ovim Predlogom zakona razotkriva se stvarni cilj predlagača da se vrati monopol u oblati izdavanja i štampanja udžbenika!
Predložiću jednom od uglednih autora i diplomata, npr. profesoru Dušku Lopandiću, koji je stručnjak iz obalsti evropskog prava, da zajedno napišemo pismo Evropskoj komisiji i parlamentu, sa ciljem da nam ukažu na dosadašnja iskustva iz svoje prakse u oblasti prava i konkurencije i pomognu da sprečimo nasilno uvođenje monopola.
Šta ovo treba da znači za ljude čija je struka usko vezana za ovu granu? Kako će se nova zakonska rešenja odraziti na njih?
Ovim predlogom uništava se čitava kreativna industrija koja je okupljena oko izdavanja udžbenika – izdavači i njihovi zaposleni, štamparije i njihovi zaposleni, dizajneri, lektori i ogroman broj autora udžbenika, i svi učesnici procesa koji su ugledni u oblasti kreativne industrije.
Ogroman broj uglednih nastavnika u školama i profesora univerziteta ostaje bez mogućnosti da realizuje svoj intelektualni, umetnički i kulturni potencijal, koji doprinosi razvoju vaspitanja, obrazovanja, ličnog i nacionalno identiteta i kulture uopšte. Uništavanje kreativne industrije znači uništavanje škole, univerziteta i kulture.
Kako bi ste vi rešili ovu situaciju? Šta je potrebno učiniti da bi se obrazovanje u Srbiji podiglo na jedan viši novo?
Predlažem da se proces u oblasti obrazovanja, vaspitanja i kreativnih industrija, uredi na sledeći način, odnosno da se Zakon o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, povuče iz procedure, zatim, da se izvrši evaluacija u oblasti izdavaštva udžbenika i tek onda donese dugoročna strategija obrazovanja i vaspitanja, uz učešće najznačajnijih obrazovno-vaspitnih institucija, ustanova i univerziteta.
Nakon što se to uradi, moglo bi se na osnovu obavljenih analiza i strategija pristupiti reformi obrazovanja – kreiranjem programa, sadržaja i ishoda i poboljšanjem organizacije.
Time bi se na osnovu realnih činjenica, potreba društva, promena u IKT sektoru pristupilo pripremi i izradi zakonskih rešenja koji Srbiji omogućavaju da razvije svoje obrazovne i naučne kapacitete i doprinese razvoju našeg i svetskog društva, kreativno se uzdigne na viši nivo, razvija svest o ličnom, nacionalnom razvoju, solidarnosti i, plemenitom i čovečnom razvoju ljudskog roda i kulture.
Da li su srpski udžbenici dovoljno „srpski“?
Ministarstvo prosvete Republike Srbije, donelo je odluku da zatraži pisanje nacionalnog “paketa” udžbenika koji bi bili korišćeni u nastavi na maternjem jeziku, kako većinskog, tako i manjinskog stanovništva u državi. Sa narodnim poslanikom Miloljubom Albijanićem, inače nekadašnjim direktorom Zavoda za udžbenike, razgovarali smo o promenama koje bi ovaj predlog izmena u zakonu o udžbenicima mogao doneti, kao i šta te promene zapravo podrazumevaju.
Kako komentarišete način interpretacije izveštaja Komisije za zaštitu konkurencije od strane Ministarstva, tj. predstavljanje tog izveštaja kao potvrdu da je stanje na tržištu udžbenika uredno?
Proces konkurencije u oblasti udžbenika uveden je ogledom 2003, a zatim i Zakonom 2009. godine. Nikada do sada nije izvršena evaluacija ovog procesa, dakle, da li je lažno izrečeno u obrazloženju da su prikupljeni podaci i utvrđeno stanje? I sa kojom namerom?
Obrazloženje Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije o analizi stanja konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje na teritoriji Republike Srbije u periodu 2018-2020. godine sadrži preporuke ministarstvu koje omogućavaju transparentnost u postupku izbora udžbenika; preciznije formulisanje promotivnih aktivnosti; sprovođenje analize troškova i cena u lancu vrednosti tržišta udžbenika; i godišnje praćenje stanja na tržištu udžbenika. Čak je u analizi cena ključna uloga KZK.
Uloga Komisije jeste da obezdedi uslove za konkurenciju, analizira cene proizvoda na tržištu a ne da stvara monopol! Pitam se zašto je Ministarstvo pogrešno predstavilo izveštaj Komisije.
U obrazloženju Predloga zakona navodi se razvoj „ličnog identiteta“ i „nacionalnog identiteta“ kao razlog za kreiranje ovih udžbenika, šta ovi parametri podrazumevaju?
Pozivanje na razvoj „ličnog identiteta“, u obrazloženju donošenja Predloga zakona, obavezuje angažovanje stručnog tima iz oblasti psihologije, što nije učinjeno, a razvoj „nacionalnog identiteta“ obavezuje tim iz oblasti prava, političkih sloboda i sociologije, što takođe nije učinjeno.
Urađene analize i istraživanja nisu predstavljeni, što izaziva jasnu sumnju da ne postoje, a pokreće se projekat bez saznanja o nesagledivim posledicama i postupak se pokreće laički, primitivno, na osnovu odluke negde „odozgo“ i principu „rekla-kazala“, sa obrazloženjem na pet-šest slajdova ispod akademskog nivoa.
S obzirom na vaše lično iskustvo u oblasti metodologije, kao profesora predmeta Metodologija naučnog istraživanja na višem nivou studija, da li ovaj proces izgleda više kao politički ili propagandni akt, umesto akademski?
Ovaj Predlog zakona otvara ozbiljno pitanje: Da li su predmeti izabrani subjektivnim nagađanjem, a ne dijalogom, stvarnim istraživanjem i učestvovanjem stručnjaka za pojedine oblasti.
Na primer, nisu angažovana lica sa katedri za srpski jezik i književnost ili istoriju, i druge navedene predmete, već su odluku o predmetima donosili naredbom sa nekog drugog mesta, a „činovnici“ se nisu usuđivali da predlagaču odozgo ukažu na velike manjkavosti.
Tako se predlog pojavio sa ružnim terminom „paket“ . Takođe, upotrebljava se termin „nacionalni interes“, a ne recimo nacionalni značaj. U predloženoj listi predmeta nalaze se i muzičko, geografija, svet oko nas, priroda i društvo. Zamislite samo pesmicu „Ala je lep ovaj svet, onde potok ovde cvet, tamo njiva ovde hlad…“, naredbodavno nije dovoljno nacionalnog identiteta, bez obzira što je čika Jova Zmaj nacionalna veličina, pa ga moramo poboljšati „Ala je lep ovaj srpski svet, onde srpski potok…“. Bilo bi komično da nije tragično.
Zašto matematika nije od nacionalnog značaja? Naši takmičari su velike diplomate naše zemlje u svetu. Zašto fizičko vaspitanje nije na spisku? Novak Đoković je uzor rada, marljivosti, postignića, stvaralaštva i doprinosi nacionalnoj kulturi. Mladi ljudi ga vide kao uzor, koji im izaziva najlepša ljudska i nacionalna osećanja. Svaki od navedenih predmeta ima, sebi svojstvenu, utvrđenu naučnu metodologiju.
Nemojte mi reći, da metodologija ne postoji na svetskom naučnom nivou u oblasti književnosti, istorije, geografije. Nećete valjda da mi kažete da Srbi treba da koriguju svetsku naučnu metodologiju i da sastave svoju (nacionalnu).
Dosadašnja procedura izdavanja udžbenika podrazumeva više instanci koje utvrđuju program i standarde, da li biste nas sproveli kroz dosadašnji proces odlučivanja i odgovorili nam na pitanje: zašto se u javnosti optužuju “strani udžbenici” i prebacuje krivica na strance i izdavače, umesto da se jasno prizna domaći stručni autoritet i odgovornost?
Kao što sam potvrdio, nije bilo evaluacije, a građanima kažem: Dosadašnje izdavanje udžbenika vršeno je po sledećoj proceduri: Ministarstvo, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet propisuju program i sadržaj po kome se realizuje izrada udžbenika.
Pripremljeni udžbenik, na osnovu striktno utvrđenog programa i standarda izrade, pregleda, kontroliše i odobrava ZUOV, a odobrenje potpisuje ministar. Sadržaj koji nije odobren od ovih institucija ne može da se objavi. Odgovornost za svaki objavljeni udžbenik po Zakonu snosi Ministarstvo!
Ovo je jeftin pokušaj prebacivanja odgovornosti na nekog drugog. U Srbiji je podmetnuto mišljenje da nam „udžbenike prave stranci“, da su to „strani udžbenici“, što je netačno.
Ponavljam: program, sadržaj, odobravanje i kontrolu vrši ZUOV i Ministarstvo, a brojni autori izdavača (preko 1000 njih) su ugledni nastavnici i profesori iz škola i sa fakulteta u Republici Srbiji. Tome dodajem ogroman broj ljudi (svi iz Srbije!) koji su zaposleni u ovim izdavačkim kućama, bave se kreativnom delatnošću i izdržavaju članove svojih porodica. Ovom tabloidnom tvrdnjom o stranim udžbenicima vređaju se naši najbolji pedagozi, urednici i drugi zaposleni.
Ministarstvo je izdvojilo čak 320 miliona dinara (oko 2,7 miliona evra) iz budžetske rezerve za izradu i štampanje četiri nacionalne čitanke, a nezvanične procene govore da samo štampanje može da košta i do 450 miliona dinara godišnje, čemu izdvajanje tako velikog iznosa?
U Zavodu, prilikom primopredaje dužnosti, na štednji u bankama Zavod je posedovao 22,5 miliona evra, plus za mandat od četiri godine, na ime dobiti vladi je uplaćeno 10 miliona evra. Danas, tog novca nema.
Svake godine, u vreme mog mandata Zavod je beležio dobit veću od dva miliona evra. Kako su moji naslednici, već u prvoj i svim sledećim godinama pravili gubitak veći od dva miliona evra? Gde je novac? Dodatno, prikrivanje poslovanja vrši se odlukom dodeljivanja „novog posla“ Zavodu za izradu četiri nacionalne čitanke i opredeljuje novac u iznosu od 320 miliona dinara.
Dakle, bez prethodne provere o potrošenom novcu i gubicima, dodeljuje se basnoslovni novac za četiri čitanke. To su najskuplje četiri knjige u Srbiji. Da je ceo proces van bilo kakve kontrole, govori i činjenica da se taj „najskuplji“ posao proširuje na više udžbenika. Valjda je logično, bolje reći normalno, da je izvršena evaluacija dosadašnjeg izdavanja udžbenika, da je izvršena provera „nestanka“ novca iz Zavoda, da se okonča projekat četiri nacionalne čitanke i izvrši evaluacija istih, pa da se tek pokrene dijalog i diskusija o drugim mogućim projektima.
Ne, nema logike i normalnosti. Odluke se donose bez analize i pripreme, a dramatične posledice će se tek videti. Cilj je jasan: Neko želi da uspostavi monopol i da se opisana tendencija bez kontrole nastavi!
Kako komentarišete učestalost uvredljivih i ponižavajućih poruka – koje, prema struci, proizvode mržnju, zavist, podstiču represiju i nasilje – emitovanih iz televizijskih studija i tabloida? Da li smatrate da one nanose direktnu štetu obrazovnom sistemu i narušavaju dostojanstvo nastavničke profesije?
Uvredljive reči sa tv-ekrana i tabloida predstavljaju udar na temelje vaspitanja i obrazovanja, proizvode kretanje suprotno razumu, nepravdu, mržnju, zavist, beščašće, nanose nekome sramotu, skrnave, represiju, izazivaju nasilje.
Te uvrede kod onoga ko ih govori izazivaju egoizam, srdžbu, gordost, greh i u krajnjem vidu usmeravaju ga ka samom zlu. Dostojanstvo čoveka je neprikosnovena kategorija, ono opstaje nezavisno od nivoa uvrede i represije.
Oduzimanje plata je neprihvatljiva represivna metoda osmišljena da ugrozi ljudsko dostojanstvo. Odgovor obrazovne i kreativne zajednice je jasan: Stop represiji, vratite obrazovanju i kreativnoj industriji mesto koje zaslužuje, ne udarajte na dobru i plemenitu ljudsku osnovu. Dobro uvek pobeđuje zlo!
Tagovi
