Kada čujete reč „magija“, verovatno vam prvo na pamet padnu čarobnjaci, vilenjaci ili jednorozi. Često zamišljamo magiju kao nešto što postoji samo u bajkama, filmovima i fantaziji. Ali za rane civilizacije, u vreme kada nauka još nije mogla da objasni hemijske procese koji se dešavaju tokom pečenja hleba, čin pravljenja hleba bio je smatran čudom – delom božanske ili natprirodne sile.
Ali, šta ako vam kažemo da magija i dalje postoji – samo u obliku prirodnih procesa? Mnogo toga što je nekada smatrano magijom, danas možemo da objasnimo naukom. Ipak, to ne umanjuje činjenicu da je za mnoge ljude hleb, kao i proces njegove pripreme, i dalje čarobno iskustvo.
Drevna magija hleba
Arheolozi veruju da je razvoj hleba usko povezan sa napretkom ljudske civilizacije. Neki čak u šali kažu da ljudi nisu kultivisali pšenicu, već da je pšenica pripitomila ljude – jer su se iz lovaca i sakupljača pretvorili u zemljoradnike. Tokom vekova, hleb je postao osnovna namirnica, stub ishrane koji opstaje do danas.
Zamislite samo kako je izgledalo to prvo otkriće: samlevene žitarice pomešane s vodom i nevidljivim mikroorganizmima – koje danas znamo kao kvasac – pretvaraju se u mekano, ukusno i hranljivo testo.
Iako se danas način pravljenja hleba znatno promenio, inspiracija i inovacije u toj oblasti ne prestaju.
Devet porodica hleba koje vredi otkriti
Hrskavi hlebovi razvili su se u zemljama gde se uzgaja pšenica. Pečenje je tamo postalo umetnost – baget u Francuskoj, ćabata u Italiji, kajzer kifla u Austriji. Hrskava kora pomaže da hleb duže ostane svež.
Hleb za sendviče popularan je u SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi, Meksiku, kao i bivšim britanskim kolonijama u Aziji i Australiji. Ovde spadaju i hamburger peciva, ali i mekani japanski mlečni hleb – „šokupan“.
Pogače i tanke lepinje (flatbreads) najrasprostranjeniji su tip hleba – od libanskog hleba i lavasha, preko grčkih pita i američkih tortilja, do etiopskog inđere. I, naravno, sve popularnijih wrapova.
Ražani hlebovi zastupljeni su u Severnoj Evropi, Rusiji i delovima SAD – kao što su borodinski hleb, pumpernikl ili „marbled rye“. Raž daje tamnu boju, a zbog lepljivog testa često se dodaje kiselo testo, sirće ili surutka – što daje karakterističan kiselkast ukus.
Pareni hlebovi nastali u Kini su mekani hlebovi koji se ne peku, već kuvaju na pari. Primeri su kineski baozi, tibetanski momo i poljske knedle – kluski. Testo se obično priprema dan ranije i fermentiše pre kuvanja.
Prženi hlebovi – baš kao što ime kaže – umesto da se peku, ovi hlebovi se prže. Mogu da budu slani ili slatki, a primeri su američke krofne, mađarski langoš i indijska čapati lepinja.
Brioš hlebovi su francuski brioche, italijanski panetone, latinoamerička konča, azijski roti mani… Svi ovi hlebovi imaju visok sadržaj jaja, masti i šećera, sa mekanom i slatkastom sredinom. Prisutni su na svim kontinentima.
U lisnata testa spadaju croissant (poreklom u stvari iz Austrije!), burek sa Balkana – ovi hlebovi se prepoznaju po slojevima i hrskavosti. Mogu biti punjeni mesom, sirom, povrćem ili slatkim nadevima poput čokolade i marmelade.
Pica. Naravno da nismo zaboravili picu! Okrugla, prepoznatljiva po debljini i korici, pica je nastala u Napulju u 16. veku. Tek u 18. veku, dolaskom paradajza iz Amerike, dobila je oblik koji danas poznajemo.
Hleb kao simbol života
Ako još uvek niste uvereni u magiju pravljenja hleba, setite se da su svi ovi raznoliki i ukusni hlebovi – slani ili slatki – nastali od samo četiri jednostavna sastojka: brašna, vode, kvasca ili kiselog testa i soli.
Nije ni čudo što se hleb često upoređuje sa samim životom – a šta može biti čarobnije od života? I ako vam to još uvek ne zvuči dovoljno magično – napravite hleb sa detetom. Biće vam odmah jasno koliko je taj proces zapravo zadivljujuć.
#poweredbyyeast
- Magija pravljenja hleba duboko je povezana s razvojem ljudske civilizacije.
- Danas u svetu postoji devet glavnih porodica hleba.
- U najjednostavnijem obliku, za pravljenje hleba potrebna su samo četiri sastojka: brašno, voda, kvasac/kiselo testo i so.
Tagovi
