Kompanija „Zlatna Reka“, koja vrši geološka istraživanja na Rogozni, već mesecima odlaže otpad (isplaku) iz bušotina, ali i dalje nije u potpunosti jasno gde ona završava i da li je deponija Golo Brdo krajnja destinacija, kako sumnjaju ekološki aktivisti.
Australijska kompanija Strikland metals, odnosno „Zlatna Reka“, ćerka firma koja istražuje područje, procenjuju da se na Rogozni može izrudariti oko 150 tona zlata, vrednih najmanje 10 milijardi evra.
Ta firma najavljuje svoja istraživanja do 2026. godine, a ukoliko rezultati budu pozitivni, i svi propisani uslovi prema Ministarstvu ispunjeni, zahtev za eksploataciju može se podneti najranije sredinom 2030. godine.
„ZLATNA REKA“ NE ZNA GDE ODLAŽE OTPAD
Predstavnik Zlatne reke izneo je podatak da ta firma ima ugovor sa zasebnim preduzećem, po kojem isplaku preuzima i odlaže Alihodžić iskop D.O.O iz Novog Pazara, a da „oni ne znaju šta ta firma dalje radi sa otpadom“.
Prema javno dostupnim podacima, deponija Golo brdo nije registrovana niti opremljena za prihvat rudarskog otpada, a kako tvrdi direkto JKP „Čistoća“, Faruk Suljević, nema ni saznanja da Zlatna reka i Alihodžić iskop na deponiji odlažu rudarski otpad.
Firma Alihodžić iskop sa novopazarskim JKP „Čistoća“, koje gazduje i deponijom Golo brdo, ima ugovor o odlaganju, ali samo „otpada-šuta sa gradilišta sakupljenog i dopremljenog sa gradilišta na lokaciji u Novom Pazaru, gde korisnik izvodi građevinske radove“.
NEMA ZVANIČNIH INFORMACIJA O OTPADU KOJI SE DOVOZI NA GOLO BRDO
Ugovor po kojem je Alihodžić iskop mogao „na predviđenom mestu i po uputstvima odgovornog lica“ mogao da odlaže otpad potpisan je u decembru 2024. godine.
Da li su Komunalna inspekcija ili Komunalna milicija Novog Pazara kontrolisali šta Zlatna reka radi na Rogozni, odakle crpi vodu za otvaranje istražnih bušotina, šta sadrži isplaka, gde se i kako ona odlaže, do sada nije bilo nikakvih informacija.
Ni zbor građana i grupa „Ne damo Rogoznu“ nisu se oglašavali o dokumentaciji i eventualnim postupcima koje bi mogli da sprovedu u tom pravcu.
PROFESOR KOSTIĆ: NE TREBA SE PITATI HOĆE LI, VEĆ KADA ĆE SE DESITI NEŠTO LOŠE u rudniku
Mogućnost otvaranja rudnika na Rogozni izazvala je podeljene reakcije javnosti u Novom Pazaru, od onih koji su to pozdravili kao značajnu ekonomsku investiciju, do onih koji se oštro suprotstavljaju, tvrdeći da bi to izazvalo ekološku katastrofu.
Lokalna samouprava se u vezi sa ovom važnom temom oglasila sa par šturih informacija da „Grad Novi Pazar nema nikakav uticaj“ na proces istraživanja i eventualno otvaranje rudnika, koji će u procesu eksploatacije, uz velike količine vode, koristiti arsen i živu.
Redovni profesor hemije u penziji Nenad Kostić izjavio je pre nekoliko dana da građani Novog Pazara u vezi sa planiranim rudnikom zlata na Rogozni ne treba da se pitaju hoće li, već kada će se nešto loše desiti.
Tagovi
